Претражи овај блог

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

уторак, 20. децембар 2016.

“Много бре 10.000 коња за једног загорског магарца”!

Црвени бик на Титовим крилима П. Ракочевић | 20. децембар 2016. 16:56 | Коментара: 3  Некада Титов авион данас краси авио музеј Ред Бул у Салцбургу
Некадашњег доживотног председника државе која више не постоји Југославије, Јосипа Броза, многи западни државници, новинари, социолози и психолози су сматрали највећим расипником свог времена. За већину више милиона Срба који живе широм планете, Броз је био и највећи унесрећитељ Србије. Разлог: повлађивање Хрватима, непроцесуирање хрватских ратних злочина над Србима и другим народима почињених у Другом светском рату, нису прогањане усташе док су српски четници гоњени и убијани широм света, Уставом из 1974. Хрватској и другим републикама је омогућена каснија државност не штету Србије, Хрватима је и после 1945.г. „сачуван“ поклон јадранске обале „вредан“ могућих 20 милијарди € годишњег прихода од туризма иако Јадран никада није био цео хрватски итд. Данашњи посед Хрватске огромног дела јадранске обале је омогућила српска победа у Првом светском рату! Листа због чега многи српски исељеници ниси волели сомопостављеног маршала је заиста предугачка.
Јосип Броз, тобожњи комуниста,

среда, 07. децембар 2016.

ВУЛКАНСКА купа Треске, у атару села Јабланица, код Горњег Милановца...

"Стоунхенџ" изнад Горњег Милановца Борис СУБАШИЋ | 06. децембар 2016. 17:00 | Коментара: 3. - Репортер "Новости" у обиласку остатака тајанствене средњовековне тврђаве Неваде на Тресци. На 735 метара неосвојива утврда која је бранила Рудник
ВУЛКАНСКА купа Треске, у атару села Јабланица, код Горњег Милановца, крије тајанствено и чудесно утврђење од гигантских камених блокова који на неким местима као честар копаља штрче из тла, а на другим чине зид од огромних камених кавдера, страница дужих од метар, између којих се ни жилет не може увући. Ти природни бедеми, који помало подсећају на чувени Стоунхенџ у Енглеској, повезани су каменим зидовима дебљине метар и по који су готово потпуно окруњени.
У центру тог фантастичног пејзажа, на 735 метара надморске висине, налази се остатак кружне озидане донжон или бранич куле, с које су се видели, као на длану, путеви сребра с Рудника који су водили ка југу. Они су ишли поред утврђених градова и деспотских резиденција Борач и Честин у Гружи и даље, ка старом Расу.
- По свему судећи, бедем на Тресци је утврђени град Неваде чији положај досад није био познат - наводи др Дејан Булић из Историјског института у Београду. - Смештено на планинском врху, оно представља једну од доминантних тачака на јужној страни Рудника с које је било могуће контролисати путеве. Највероватније је припадало систему утврђења које је штитило велико подручје које је обухватало рударске копове, постројења и насеља. У одсудним и судбоносним временима деспотовине Србије, Рудничани су се склањали у Острвицу, али и у утврђење Неваде.
Др Булић је један од ретких археолога који је истраживао средњовековни град и утврдио да је био дуг око 100 и широк 26 метара. Иако невелика, ова тврђава на неприступачном вису се у више наврата, кад су веће утврде падале, показала као неосвојиви заштитник Рудника.
Наиме, угарски краљ Жигмунд Луксембуршки је 1389. смишљено сачекао да се српска војска исцрпи у боју на Косову да би одмах после њега покренуо инвазију на Србију, назвавши је крсташким ратом против православних "шизматика непослушних његовој круни". Колико је поход имао везе с вером, показује циљ његовог главног удара, пребогати среброносни Рудник. Тада је после тешких борби огромна угарска сила освојила снажне градове Борач и Честин, али пред самим прагом Рудника зауставила их је тврђава Неваде. Исто се поновило и 1397, кад је Угарска напала Србију деспота Стефана Лазаревића.
Нажалост, последња археолошка истраживања Невада изведена су пре скоро три деценије, јер држава није никада давала много новца за спознавање и презентацију прошлости рудничког краја.
- Град на Тресци је изузетно занимљив јер је био део прстена тврђава које су штитиле Рудник - каже археолог доцент др Дејан Радичевић, са Филозофског факултета у Београду. - Острвица је, неспорно, била највећа тврђава која је штитила Рудник, са северне стране, али мање Неваде су се показале као неосвојиве у великој угарској инвазији с југа. Утврђење на Тресци је тек загребано с неколико археолошких сонди, а сигурно је да би имало још много тога да открије. Оно је близу Горњег Милановца и сигурно би било занимљиво за туризам. Али наш стари проблем је да богатство баштине коју имамо не презентујемо ни себи, ни другима.
ИСТОРИЈА У ГУСТИШУ
ТРЕСКА и остаци Невада, чак и овакви, зарасли у шуму и без путоказа, привлаче пажњу посетилаца. То доказују планинари који сваке касне јесени и почетком зиме у великом броју посећују овај планински врх и
рушевине, које су лети толико зарасле у густиш да не може ни да се сагледа његова величанственост.

ВЕСТИ ИЗ РУБРИКЕ

субота, 05. новембар 2016.

ЧИТАВ ЈЕДАН КРУГ


БУЧУМЕТ.Једна успомена на село Шолетове и Мирине мајке. Пре две године. (Док је "Цана" лежала у Лесковачкој болници.) - Чудан је овај живот, чудан свет. Понекад ме походе мртви, понеки мртви наши, и учине нешто што не разумем. Али овде много тога разумем -  нарочито пејсаж и ове скромне куће Јужњака, ја - Северац. Потомак Хиперборејаца. Ти обични људи тамо на југу Србије, нису нешто што идеализујем. Не. Упознавао сам  их кроз сусрете годинама. Прихватили су ме јер су волели Ш. М. Сањам да се једног дана створи једна коалиција  Североисток - Југоисток (наравно српски)... Ако не чује ова генерација, чуће следећа, јер нема другог пута, осим љубави и борбе, братства и мобарске традиције!

субота, 29. октобар 2016.

Једини амиш у Србији ?

Кристофер постао српски амиш / Миша РИСТОВИћ | 29. октобар 2016. 07:45 | Унук Денче Петровића, који је пре три године из Вирџиније дошао у Нишку Бању, коначно добио наше држављанство. Планира да гаји воће и поврће и да отвори столарску радионицу Кристофер Петровић
КОНАЧНО му се испунила жеља. Једини амиш у Србији Кристофер Петровић (35), из америчке државе Вирџинија, који се пре готово три године преселио у Нишку Бању, добио је недавно српско држављанство.
Одлуку да се из САД дође у Србију донео је после једне посете породичном имању. Иако је по доласку у Бању имао много проблема са родбином око парцела које му припадају, Петровић каже да је сада све у реду. Објашњава да је напокон успео да докаже да је заиста унук Денче Петровића и да су рођаци схватили да он има подједнака права на имање као и они.
Његов деда је пре више од једног века кренуо у Сједињене Америчке Државе у потрази за бољим животом. Кристофер Петровић не крије да има озбиљне планове у вези с животом и бизнисом у дедовини. Једини је наследник имовине породице Петровић, чије су њиве погодне за гајења воћа и поврћа, а отворио би, каже, и столарску радионицу.
Што се његовог верског опредељења тиче, вели да није рођен као амиш, већ да је крштен као баптиста, али је амишкој заједници приступио када је имао 23 године.
Једноставно, засметало му је то што црква и држава у САД нису довољно дистанциране једна од друге, а сматра и да су код верника попустили "морални принципи".Кристофер још није научио српски језик, али је успео да стекне пријатеље у Лесковцу и Новом Саду.
- У сваком случају, овде се осећам срећно и безбедно - каже једини амиш у Србији, који је дипломирао теологију и историју, а живи од писања за новине намењене амишкој заједници у САД. 

уторак, 25. октобар 2016.

Пронађене олупине из времена Османског и Византијског царства пружају нове информације...

Шта крије „мртва зона“? &НовостиОнлине / Никола Крунић | 24. октобар 2016. 21:55 | Тим истраживача, случајно је током геофизичких истраживања открио у "мртвој зони", на дну Црног мора, преко 40 олупина из периода Османског и Византијског царства.
У дубинама Црног мора лежи пејзаж потпуног мрака, где нема светлости и кисеоника. Археолози су дуго веровали да "мртва зона" савршено одржава гробље бродова.  
Данас, једна мапирана експедиција случајно је открила више од 40 бродолома из османског и византијског периода, тако што је чистила воду на 1. 800 метара испод површине Црног мора, користећи "off-shore" брод опремљен најсофистициранијом подводном опремом на свету. Приликом претраге, истраживачи су користили два возила на даљинско управљање марке "Rovers" за истраживање морског дна: Једно је оптимизовано за високе резолуције 3Д фотографије, док друго, названо "Surveyor Interceptor", плови четири пута брже од конвенционалних "Роверса", носећи притом читав пакет геофизичких инструмената и камере високе резолуције са ласерским скенером.

Реч је о експедицији Пројекта црноморске поморске археологије (Black see MAP), на чијем челу се налази међународни тим из Центра за поморску археологију, Универзитета у Саутемптону.
Примарни фокус овог пројекта је да се изврше геофизичка истраживања и открију некадашње површине земљишта, закопане испод морског дна, те да се узме узорак који их карактерише и створи "палаеоенвиронментал" реконструкција Црног мора из доба праисторије.

Професор Џон Адамс, главни истраживач на пројекту, говорио је о циљевима експедиције: "Ми смо настојали да пронађемо одговоре на питања о којима се жестоко расправљало, о томе када је порастао ниво воде, каквом брзином је то учињено и какве ефекте има на људску популацију која живи дуж овог потеза на бугарској обали Црног мора". Професор Адамс је такође констатовао да олупине пронађене током опсежних геофизичких открића представљају фасцинантно откриће, те да је невероватно како су очуване у аноксичним условима (без присуства кисеоника)на дубини већој од 150 метара. Пронађене олупине из времена Османског и Византијског царства пружају нове информације о заједницама на обали Црног мора, јер су откривене многе колонијалне и комерцијалне активности у овом делу Европе. Након што су Турци 1453. године окупирали Цариград и променили име у Истанбул, Црно море је било затворено за трговину више од 400 година, до 1856. године, када је Уговором из Париза поново отворено.

ВЕСТИ ИЗ РУБРИКЕ

понедељак, 05. септембар 2016.

Ја сам једна несрећна девојка. Дружим се са ширим кругом људи с којима сам одрасла негде од петнаесте године...

Соња Савић је играла у првом југословенском меком порнићу - ево како је она то видела
NovostiOnline | 05. септембар 2016. 16:55 | Априла 1985. године у домаћим биоскопима приказује се “Уна”, филм који је својим слободнијим сценама узнемирио пуритански део домаће јавности, која га је прогласила првим меким порнићем
Априла 1985. године у домаћим биоскопима приказује се “Уна”, филм који је својим слободнијим сценама узнемирио пуритански део домаће јавности, која га је прогласила првим меким порнићем. Главна глумица Соња Савић, тада двадесеттрогодишња девојка и већ награђивана глумица је у интервјуу Весни Радовић открила шта она мисли о том филму.
"Има двадесет три године, а за собом већ позамашан број филмских и позоришних улога. "Царица Теодора", нишки "Гран при", "Златна арена" – на ове награде неке њене колегинице чекају годинама. У каријери Соње Савић све се дешава вртоглавом брзином. Улоге се ређају једна за другом, а она се с невероватном лакоћом и ноншалантношћу трансформише из љубомоме девојке ("Нешто између") у мушкобањасту тинејџерку ("Шећерна водица"), екстремно елегантну жену ("Давитељ против давитеља"), у савесну студенткињу ("Балкански шпијун") и тако редом до фаталне, голишаве Уне у истоименом филму Мише Радивојевића, око кога се подигло много прашине. Филм је проглашен првим југословенским меким порнићем, а љубавне сцене, у којима Соња и Раде Шербеџија заиста не штеде своје умеће окарактерисане су као жесток секс", написала је Весна Радовић на почетку разговора са Соњом.
-“Уни” је пришивена етикета не само “меког порнића” него, чак, и порно филма, али мене то претерано не узуђује. Људи су код нас доста непрецизни, тако да погрешно постављају ствари. И софт порн и порно филм врло су честе форме озакоњене у свету; јасно је како и у коју сврху се праве. Ако су добри филмови, естетика им је веома чврста, а еротика се узима као суштина међуљудских односа и,

Песме Белатукадруза.



Извештај из пепела

Умро сам, ко зна који пут, и - оживео. Јутрос.
Прве мисли : убоди жаока. Одавде до Стамбола,
од моје постеље, радног стола, до краја Истока :
траг копита; дејство Влашке мађије. Видео сам
смрт. Видео сам сенку која је прошла кроз воду не
удавивши се. женама је дато да рађају, али оне су
повезане са смрћу злом. Видео сам мајку која је
сахранила своју ћерку у најбољој младости, снази.
Видео сам - гробље, непрегледно. Видео сам ватру
која све сагорева. Видео сам како копају - раке.
Што више узимају - више остаје, што мање узимају
- мање остаје. Наслутио сам своју, и многе друге
судбине. Смрти би, ипак, смртни људи требало да
се боје. Сваком зло чини, никог се не боји, сваком
над главом стоји.
Убоди жаока. Куртизана. Приговори. Кучине.
Отац. И син. Резигнација.Рачуница. Зло ништа не
ради у пола. Влашка мађија. Иако си ми сестра,
покри се! Код кума и сир је скуп. Курвар и курва
имали би ћеиф да буду сви људи такви. Мртви
живима очи отварају...Од судбине се не може
утећи.


ЖЕНА ОБУЧЕНА У СУНЦЕ И ЦРВЕНА
АЖДАЈА.РО\ЕЊЕ МУШКОГ ДЈЕТЕТА.
РАТ МИХАИЛА И АН\ЕЛА СА
АЖДАЈОМ.АЖДАЈА БАЧЕНА НА ЗЕМЉУ.
МЕСЕЧИНА

***
Ко све језике на свету зна?
Дудулија, Танкосава.
Дудулија свира, Танкосава игра.
Олуја и прашина.

***
Чам чами на чаминим вратима,
мртве гледа, живе чека.
< Стонога. Младић, загњурен у прошлост; хрид
морски у магли. > Постепено закржљавање,
усамљеност тела и душе, нису учинили да изгубим
разум у толикој мери да бих почео мрзети оне које
нисам престао да волим : троструки оков који ми је
стезао врат. Успео сам да лукавством поново задобијем
слободу! Згађен на становнике копна који,
иако су се називали мојим ближњима, нису ми ни у
чему никада били налик (ако су они сматрали да
сам сличан њима, зашто су ми нанели толика зла?)
, ја кренух као белуцима жала, чврсто решен да се
убијем, ако већ и море мора да ми буде сећање на
један несрећно проживљен живот. >
Греје ме и опет ми ладно.

***
Иде поп планином,
огрнуо се сланином.
И сведочи свакоме који упија речи из ове књиге:
ако ко дометне овоме, Бог ће на њега наметнути
муке написане у ОТКРИВЕЊУ ЈОВАНОВОМ.
И ако ко одузме од речи ове књиге, Бог ће
одузети његов део од Дрвета живота, и од Града
светога...

Извор: Мирослав ЛУКИЋ ЛИТИЈЕ. Песме Есмера Белатукадруза. - Београд,ЗАВЕТИНЕ,2008.

Едиција ЦАРСКИ РЕЗ. – Уредник  Димитрије Лукић, стр. 13 - 14. - 112 стр. Свитак-формат. Дигитална верзија може се поручити  обичним писмом на адресу "Заветина", у дну  стране. Уплатом 320,00 ср. динара ,  телефонскom упутницом на тел. бр.  + 381 65 30 06 950, уз назнаку #годишња претплата на дигитална издања "Сазвежђе Заветине". (Ово важи за пријатеље из Србије само!)

среда, 17. август 2016.

Samo Šerbedžijina krv spašava od zombi epidemije


'Sprem'te se, sprem’te' objavio je redatelj Predrag Ličina na Facebooku slaveći osvajanje 3,2 milijuna kuna od Hrvatskog audiovizualnog centra za snimanje filma “Posljednji Srbin u Hrvatskoj”. Objavio, navukao bijes i srpskih i hrvatskih desničara, te na koncu ostao bez Facebook profila. Srpskoj desnici je zasmetalo što je Posljednji Srbin u Hrvatskoj horor komedija, a hrvatskoj što je spremnost za snimanje objavio stihom iz jedne od četničkih himni. Srbi tako rekoše: 'Ustašama je to smešno'. Hrvati mu na to spomenuše srpsko porijeklo i izmisliše da mu je otac bio udbaški ubojica. Dugo sam vagao što ću napisati. Da živim u Srbiji sigurno bih napisao Za snimanje, spremni! Nadao sam se da će barem hrvatskoj desnici biti simpatična priča o posljednjem Srbinu” – objasnio je Predrag Ličina status koji je navukao bijes. Kako na ovim našim prostorima sve počinje i završava krvnim zrncima, imenom i prezimenom, ili ideološkom pripadnošću predaka tako je i Ličina objasnio svoje mjesto pod hrvatskim suncem, piše Index. “Svi moji su bili u partizanima, osim djeda Đure koji se u 1. svjetskom ratu boreći se za Austro-Ugarsku napao svoju matičnu domovinu. Srbiju” – kaže Ličina dodajući da svatko tko ga poznaje zna da status spada u njegov klasični set šala i pošalica kojima svakodnevno časti svoje prijatelje na Facebooku. Ova šala ga je stajala nekoliko prijetećih poruka i hejterskih tekstova po opskurnim desničarskim portalima. No ne zabrinjava se previše i s veseljem čeka početak snimanja sljedećeg ljeta u Lici. Budući su filmovi fantastike poprilično skupi, Ličini nedostaje još novaca da se zatvori financijska konstrukcija. Među ostalim, aplicirat će i na natječaj Filmskog centra Srbije, što je već uobičajena praksa za financiranje filmova u regiji. Tako je i HAVC u ovom natječaju odobrio 2,45 milijuna kuna za šest filmova koji će biti snimani u koprodukcijama s manjinskim hrvatskim udjelom.

“Ako mi ne daju novac napast ću ih. Traktorima” – kaže

уторак, 16. август 2016.

„Жбунић од милион долара“

Како је Џеки завршила ГОЛА и понижена: Прљава игра њеног мужа и његове љубавнице
NovostiOnline | 15. август 2016. 20:56 | Голишаве фотографије некадашње прве даме Америке, Жаклин Џеки Кенеди Оназис, 1972. године изазвале су скандал светских размера, а заправо су биле масло њеног супруга..
Голишаве фотографије некадашње прве даме Америке, Жаклин Џеки Кенеди Оназис, 1972. године изазвале су скандал светских размера, а заправо су биле масло њеног супруга, грчког тајкуна Аристотела Оназиса, који је дао све од себе да уништи репутацију Џеки Кенеди. Аристотел је дуго маштао о првој дами Америке. Када је Џон Ф. Кенеди убијен, лепа Џеки није могла да се одбрани од удварача, а двојица са највећим шансама да освоје њену руку били су Боби Кенеди, Џонов брат, и грчки тајкун Аристотел Оназис. Када је Боби умро, Аристотел је исте секунде позвао свог пријатеља у Грчкој и рекао му „Коначно је слободна од свих Кенедија. И последња веза је прекинута“. Тиме је почео његов лов на Џеки, пише у књизи „The Good Son: JFK Jr. and the Mother He Loved“ аутора Кристофера Андерсона.
Само пар дана након Бобијеве сахране Аристотел је повео своју ћерку Кристину и посетио Џеки.
– Одавао је утисак правог доброг духа. Обасипао ју је поклонима и неуморно се удварао. Далеко од тога да је био привлачан или пријатан, али није се Џеки удала за њега само због новца. Био је страшно живахан и увек расположен за сваку акцију. У њему је просто треперела животна сила – открива Ајлин Мил, пријатељица Џеки Кенеди. Тако је уследио брак склопљен 1968. године.