Песме Белатукадруза.

Извештај из пепела

Умро сам, ко зна који пут, и - оживео. Јутрос.

Прве мисли : убоди жаока. Одавде до Стамбола,

од моје постеље, радног стола, до краја Истока :

траг копита; дејство Влашке мађије. Видео сам

смрт. Видео сам сенку која је прошла кроз воду не

удавивши се. женама је дато да рађају, али оне су

повезане са смрћу злом. Видео сам мајку која је

сахранила своју ћерку у најбољој младости, снази.

Видео сам - гробље, непрегледно. Видео сам ватру

која све сагорева. Видео сам како копају - раке.

Што више узимају - више остаје, што мање узимају

- мање остаје. Наслутио сам своју, и многе друге

судбине. Смрти би, ипак, смртни људи требало да

се боје. Сваком зло чини, никог се не боји, сваком

над главом стоји.

Убоди жаока. Куртизана. Приговори. Кучине.

Отац. И син. Резигнација.Рачуница. Зло ништа не

ради у пола. Влашка мађија. Иако си ми сестра,

покри се! Код кума и сир је скуп. Курвар и курва

имали би ћеиф да буду сви људи такви. Мртви

живима очи отварају...Од судбине се не може

утећи.

ЖЕНА ОБУЧЕНА У СУНЦЕ И ЦРВЕНА

АЖДАЈА.РО\ЕЊЕ МУШКОГ ДЈЕТЕТА.

РАТ МИХАИЛА И АН\ЕЛА СА

АЖДАЈОМ.АЖДАЈА БАЧЕНА НА ЗЕМЉУ.

МЕСЕЧИНА

***

Ко све језике на свету зна?

Дудулија, Танкосава.

Дудулија свира, Танкосава игра.

Олуја и прашина.

***

Чам чами на чаминим вратима,

мртве гледа, живе чека.

< Стонога. Младић, загњурен у прошлост; хрид

морски у магли. > Постепено закржљавање,

усамљеност тела и душе, нису учинили да изгубим

разум у толикој мери да бих почео мрзети оне које

нисам престао да волим : троструки оков који ми је

стезао врат. Успео сам да лукавством поново задобијем

слободу! Згађен на становнике копна који,

иако су се називали мојим ближњима, нису ми ни у

чему никада били налик (ако су они сматрали да

сам сличан њима, зашто су ми нанели толика зла?)

, ја кренух као белуцима жала, чврсто решен да се

убијем, ако већ и море мора да ми буде сећање на

један несрећно проживљен живот. >

Греје ме и опет ми ладно.

***

Иде поп планином,

огрнуо се сланином.

И сведочи свакоме који упија речи из ове књиге:

ако ко дометне овоме, Бог ће на њега наметнути

муке написане у ОТКРИВЕЊУ ЈОВАНОВОМ.

И ако ко одузме од речи ове књиге, Бог ће

одузети његов део од Дрвета живота, и од Града

светога...

Извор: Мирослав ЛУКИЋ ЛИТИЈЕ. Песме Есмера Белатукадруза. - Београд,ЗАВЕТИНЕ,2008.

Едиција ЦАРСКИ РЕЗ. – Уредник  Димитрије Лукић, стр. 13 - 14. - 112 стр. Свитак-формат. Дигитална верзија може се поручити  обичним писмом на адресу "Заветина", у дну  стране. Уплатом 320,00 ср. динара ,  телефонскom упутницом на тел. бр.  + 381 65 30 06 950, уз назнаку #годишња претплата на дигитална издања "Сазвежђе Заветине". (Ово важи за пријатеље из Србије само!)