Тајна ћутања

Овде ће бити пружен простор ћ у т а њ у уопште , дубини ћутања... (ЋУТАЊЕ. Стваралачка, беспоштедна, књижевна и друштвена критика)

недеља, 08. јул 2018.

Vladimir Putin je najavio uvođenje strateškog borbenog sistema Avangard



. Raketni sistem Kinđal već je u jedinicama južnog vojnog okruga Rusije. Amerika kasni u toj vrsti oružja. O tome u emisiji "Na nisanu Lazanskog" govori Prof dr Momčilo Milinović. Radio Sputnjik i radio Novosti, ponedeljak, 02.07. od 17 sati. Slušajte nas na frekvenciji Radija Novosti, 104,7 megaherca, Gledajte na fejsbuk stranicama Sputnjika i Radio Novosti, ali i odloženo na Jutjub kanalu Sputnjik Srbija.

Svekrvino - carevo oko | Kako napraviti

субота, 07. јул 2018.

O zavjerama i HAARP-u

 Isječak iz emisije "Dokument" TV Vojvodina. Govore Velimir Abramović, Dejan Lučić i MIlan Vidojević

уторак, 03. јул 2018.

БЕЛА КУГА, ТИТОИЗАМ...Тзв. комунизам


(....)

Весна Пејинпре 3 месеца
Имам троје деце (27, 24 и 20 год) и ни једно није у браку, а о рађању и стварању породице и не размишљају јер виде како сам се ја провела као технолошки вишак у својој 50. години. Државу није брига за мајке и жене, већ само за бројке...
Kostadinпре 3 месеца
Da li je u pitanju kratko pamćenje ili se niko ne seća da je komunizam uništio porodicu i to naročito u Vojvodini. Komunisti su otvarali fabrike za žensku radnu snagu samo da bi uništili porodicu. Uspeli su u tome. Žene su se masovno zapošljavale i porodica je razbijena. Rađalo se po jedno dete a godine stupanja u brak su se podizale sa 20 tak na 30 etak i sada na preko 35. Naravno da se tokom ovih dugih kriznih godina sirotinja opametila i prestala da pravi robove za ovu lažnu elitu i izrabljivače sopstvenog naroda.
Зоран Симићпре 3 месеца
-И ја бих се играл Србија је у највећој демографској кризи била након 1812.године (пораз првог српског устанка). Омражени Милош Обреновић је својим активностима допринео демографској експлозији Србије. Треба проучити његове активности. Ово сада је ванредно стање а за ванредно стање треба предузети ванредне мере. међу првим мерама је : забранити свакој будали да говори о слободи на одлучивање о рађању. Јер та особа ће , будући без деце, да се натрпа држави да је у старости издржава а тај који ће да је издржава је од неког морао бити рођен.

_____________
  * = извор:  ТЕМА НЕДЕЉЕ: НАТАЛИТЕТ ИЗМЕЂУ ПОПУЛАЦИОНЕ ПОЛИТИКЕ И АБОРТУСА Шта читаоци „Политике” мисле о белој куги у Србији- / Након објављивања текста „Готово половина тридесетогодишњакиња у Београду нема дете” др Мирјана Рашевић и др Катарина Седлецки анализирале су коментаре више од 180 читалаца нашег листа и резултате те анализе објавиле у зборнику САНУ под називом „Рађање или одумирање Србије”. – Читаоци нашег листа сматрају да су недостатак новца, тешкоће у проналаску партнера и егоизам младих жена главни узроци за одлагање рађања
Аутор: Катарина Ђорђевићсубота, 24.03.2018. у 22:00

петак, 22. јун 2018.

Na rubu znanosti - Kultura neandertalaca

Dušan Jovanović - Knjigu piše kralj Srbije (1926)



"Књигу пише краљ Србије", a beautiful old Serbian song from the First World War, was recorded in 1926 by legendary primaš, vocalist, and band leader Dušan Jovanović and his "Orao" tamburica orchestra. Listen to (and download) more records at my blog: http://tamburitza78s.blogspot.com [Knjigu pise kralj Srbije, Prvi svetski rat, Први светски рат, Првог светског рата, Prvog svetsko rata, WWI, World War I, First World War]

Sofka Nikolic Moj dilbere uz pratnju orkestra Paje Nikolica

 „Sofka Nikolić--Vasiljević, kraljica Skadarlije, pevačica srpskih narodnih pesama i serenada, rođena je 1907. godine u mačvanskom selu Tabanovići, nedaleko od Šapca. Već kao devojčica pevala je po vašarima a prvi nastup imala je u jednoj kafani u Zvorniku 1923. godine. Udala se vrlo mlada za muzičara Paju Nikolića, šefa Velikog orkestra. Ubrzo nakon udaje, odlazi zajedno sa mužem u Mostar. U mostarskoj kafani Lira, pevala je prvi put Eminu u duetu sa autorom ove čuvene sevdalinke, Aleksom Šantićem. Nakon Mostara, gde je boravila čitiri godine, Sofka se nastanila u Sarajevu. Pevala je u kafani našeg poznatog vilioniste Žarka Milanovića a pratili su je orkestri Pere Jovanovića i Nikole Stojkovića. Ubrzo je prešla u Beograd. Ređala je trijumf za trijumfom. Nazivali su je kraljicom Skadarlije. Njeni veliki obožavaoci ali i prijatelji bili su, između ostalih, i Branislav Nušić, Tin Ujević, Miloje Živanović, Čica Ilija Stanković, Dobrica Milutinović... Prijateljica joj je postala i crna zvezda Džozefina Bejker. Sve do 1939. godine, gostovala je i snimala u najpoznatijim evropskim kulturnim centrima, Berlinu, Pragu, Beču, Budimpešti, Parizu, sa pratećim orkestrom od 25 muzičara pod vođstvom njenog muža Paje. Godine 1930. čuveni američki muzičar Karl Brent Cilton dosao je radi Sofke u Jugoslaviju kako bi o njoj napisao opširnu studiju. Prvu ploču sa numerama: Kolika je Jahorina planina i Kad bi znala, dilber Stano snimila je sa 19 godina, u Berlinu a svoju drugu ploču dve godine kasnije u Parizu. Prvi put Sofkino pevanje prenošeno je preko radiotalasa 11. decembra 1929. godine, a zbog velikog broja obožavalaca njene pesme, često je pozivana da nastupa u emisijama narodne muzike. Neverovatno, ali je istina da je Sofka Nikolić prva žena koja je ponela titulu najtiražnije pevačice Evrope i bila dobitnica Zlatne potkove u Parizu, a druga osoba uopšte po broju prodatih ploča, posle italijanskog tenora, Enrika Karuza. Snimila je vise od 100 ploča. Nakon smrti ćerke Marice, jedinog deteta, 1939. godine, Sofka se povukla u tugovanje. Vremenom je, nažalost, zaboravljena.

Caliu din Clejani şi taraful său - Zori de ziua se revarsă (@Politică şi...

Ево о чему сам сањао и пре четрдесет година и шта ми се догађало на јави, или платформа поетике "Бела мануфкатура Пресс"


(...)
19.  1973. - (Читаоница Дома Штампе.)  Ту стижу скоро сви часописи који се штампају на српском језику, и могу слободно да се прелиставају. Ушао сам да пронађем онај часопис у коме су обећали да објаве један избор мојих Стихова о Лари (Стихови о Белој деви)*. Неки студенстки часописи су већ били објавили понешто од тога избора стхова о Л. Тај часопис још није био стигао.** Док то нисам схватио, док сам прелиставао неке друге часописе, угледао сам непознату лепо грађену девојку у краткој црвеној сукњи...Стојала је испред врата Дома штампе и била збуњена, чекала је некога?...
   
      Кад немам другог посла, ја лутам од једне до друге књижаре и тражим баш оне књиге за које поуздано знам да нису одштампане, или да су повучене из штампе.*** Постао сам чудан и баналан, као савремена култура (соц-култура)...
      Када бих имао своју приватну књижару! Своју штампарску машину....****


      
   **

     Нигде нисам могао отићи. Изван овог наметнутог оквира...*****
      Лутао сам градом, обузела ме је огромна жалост, као да сам сахранио нешто најдраже. Покушавао сам да се спасим од огромне и неизрециве жалости тумарајући улицама пуним света (Кнез Михаиловом, Теразијама, Нушићевом, Македонском....) застајући пред излозима, понекад улазећи у књижаре; у књижарама сам се задржавао најдуже, запазили су ме продавци. Књиге и часописи које сам ја тражио биле су у штампи, али још нису одштампане.
    Сањао сам ... најчешће и најдуже нерке нове часописе, неке нове песме, нека сасвим нова имена. Понекада сам се будио из тих снова престрављен... Забасао сам био у будућност о којој, заиста, нисам имао појма. Штета што нисам записивао такве снове одмах, што нисам сачувао барем у својим бележницама страву тих кругова будућности и тих часописа необичних формата, на којима су промицали као на бескрајној траци моји стихови, не они слободни, него читаве армије катрена у покрету, сонети...
     Мислио сам да сам једини који сања такве снове, а онда после неког времена, открио да нас има много више него што сам претпостављао. Виђао сам их у дворанама за књижевне вечери, бележили су у нотес нешто, сам Бог зна шта... Иначе, веома је чудно како се брзо препознајемо и како се још брже заобилазимо, избегавамо. Као да смо окужени...


         ______________________

             = извор: из необјављених записа, 1973.

           * Ти стихови су неповратно изгубљени. Оригинале сам разаслао извесним редакцијама, копије нисам направио.
            ** Тај часопис никада није стигао у Дом штампе. Зато су стигли неки други у сновима, мојим, који ће много година касније, заиста стићи и на јави.
           Све ипак почиње у сновима. То је право извориште васколике поезије и уметности. Промена. И  превладаног пораза.

          ***  Титоизам је имао тако грозну цензуру, удбашку, уредовљену, наметнуту од стране невидљиве тајне полиције.
         Свим сарадницима тајне полиције, денуцијантима, посебно у областима уметности и књижевности, треба забранити да се баве јавним радом до смрти!
         **** Тај наметнути оквир, то је наш специфични самоуправни социјализам, невиђена наказа и чудовиште.
   

Taraf De Haidouks

Miloš Crnjanski - Njegoš u Veneciji

петак, 11. мај 2018.

Tursko uništavanje dokaza srbskog plemstva

Мехмед Други Освајач указом од србског племства тражио писмене доказе о њиховом пореклу, а онда, драгоцене хартије спалио. Под претњом смртне казне наредио да се ниједна србска племићка породица не сме звати својим старинским презименом.

Za pravu ljubav godine nisu važne

Сону Шамдасани - Карл Густав Јунг и његова „Liber Novus”

Радио Београд, Tрећи програм. Психоанализа. Сону Шамдасани: Карл Густав Јунг и његова „Liber Novus”

У седмичном циклусу ПСИХОАНАЛИЗА, од понедељка 24. до петка 28. октобра, емитовани су делови текста који је Сону Шамдасани написао као предговор за Јунгов „Liber Novus”. Са немачког превела Александра Костић.
Сону Шамдасани један је од водећих познавалаца дела Карла Густава Јунга, а Liber Novus дело је које су Јунгови наследници објавили безмало педесет година после Јунгове смрти. Такозвани записи из Црвене свеске, по свему судећи, и нису били намењени објављивању већ су служили као приватни Јунгов експеримент са самим собом.
После разлаза са Фројдом Јунг упада у дубоку кризу из које покушава да изађе записујући све шта му се догађа, посебно своје снове и своје визије. Из тога стања, било му је јасно, могао је да изађе само у нормалност или у лудило. Записивање и коментарисање му је помогло. Записи познати као Liber Novus (Нова књига) сачувани су у црвеној Јунговој свесци, преписани краснописом, тако да се називају и Црвена књига.
Сону Шамдасани написао је обиман предговор у којем преноси сва догађања око Црвене свеске, али у широким потезима говори и о самоме Јунгу, његовим превирањима, његовој каријери, љубавима и разочарањима, наглашавајући да су најважнији делови овог великог Јунговог експеримента са самим собом већ угледали дана у најважнијим његовим списима. - Чита Александар Божовић- Уредник Иван Миленковић