ПОРНОГРАФИЈА ИСТОРИЈЕ

Из разних фасцикли...

..
..

ЛЕГИТИМАЦИЈА ДО КОЈЕ СЕ ДРЖАЛО НЕКАДА, УПРКОС...
    Све ове дрангулије испливавају из хрпа фасцикли, које су успеле да се одрже  у неким кутовима и заборављеним просторима, и - ево, уместо у контејнер, или на жару ватре, завршавају овде. Чему?

 свака школа и свако искуство коштају... зар не?

ЛеЗ 0007387   
..

ИСТОРИЈА КАО ПОРНОГРАФИЈА

Наставак са треће стране. Очарања Жоржа Ниве 
ИСТОРИЈА КАО ПОРНО-ДИВА
КЊИЖЕВНОСТ И ТАБУ  Разговор Весне Рогановић са  професором  Савом Дамјановим -
ПОЛИТКА, субота септембар 2008, култ. додатак, стр. 04

ЛеЗ 0007386   

..

БРАНИСЛАВ Петровић 

   *     *

        *

Да ме сутра растргну ко жену

горки  себри  пред  лицем  Дечана

ти остани чувај  васељену

ти остани мудра и свечана

Кад  конопце донесу и даске

и принесу кљешта и ексере

путујем ти без срца и маске

путујем ти без наде и вере

У пределе  са  очима  змије

у пределе са шапама лава

у пролеће иза погибије

где  Нирвана  с  Ништавилом  спава

Коња јашем коњ ми поиграва

а звекећу звезде на прсима

мога дора чувена је слава

он се зоба будућим људима

У гриви му сто громова ноћи

из ноздрва модар шакал суче

мога дора чувене су моћи

њега муње ко  азбуку уче

Мог дората  по  беспућу лове

и туку га књижевници хули

 да открију наше тајне нове

 које но смо у Бихаћу чули

Знаш ли драга у Бихаћу сада

у Бихаћу на дну старог света

мене туку старешине града

у Бихаћу кад багрем процвета

Мене туку пивом и челиком

мене туку ватром и пчелама

а видају циганком великом

што тргује отровним стрелама

 Чопор нових растрже ме чуда

 ни  пролеће  без  оружја није

ти си моја задужбина луда

 прави разлог моје погибије

У Бихаћ ти падох као вече

звона звоне а џамије горе

 на Цетињу после страшне сече

драга моја презире нас море.

..   извор: Бранислав Петровић ***  - Песма којом се завршава први циклус Предосећање будућности  књиге  О ПРОКЛЕТА ДА СИ УЛИЦО РИГЕ ОД ФЕРЕ - Просвета, Београд, 1970, стр.. 23- 24. - Кратка НАПОМЕНА: Када из дана у дан публикујете нове текстове, не можете избећи сучељавања, па и она најтривијалнија.Објављујући у последње време поједине песме из Петровићеве књиге, изазвао сам неочекивану реакцију и код старих пријатеља. - Ако је баш толико значајан, што му ниси дао више места у антологији "Несебичан музеј"? Шта си запео са Петровићем?  - Шта сам могао да одговорим? Одћутао сам. У мом личном примерку, овог издања Петровићеве књиге, уз ову песму стоји мојом руком записано:"У ствари, ово су две песме". У оригиналном штампаном Петровићевом тексту, нема курзива - ја сам га додао. Тако сам тада мислио, када сам први пут читао Петровића, седамдесетих. Није баш  добро прошао, ни тада, ни годинама касније. Некада сам мислио да у Петровићевим песмама има непотребног причања, залажења у непоетичне, тривијалне појединости.Замерао сам песнику отвореност, естрадност, боемску преопширност и разводњеност... Али накнадна читања, скоро пола века касније, побунила су се и устала у одбрану и ове књиге и овог песника. Је ли могућ такав одговор, кога би задовољио? Ова Петровићева песма стоји на крају споменутог циклуса, тј. испред Чистилишта, кроз које је овај песник прошао дословно и заиста, за разлику од многих других, а пре свега, за разлику од свих његових вршњака. Петровић је одлично разумео порнографију историје и проговорио је о њој храбро, док су многи други труковали књижевну порнографију, еротске купусаре, и друге свињарије...

ЛеЗ 0007385