Априла 1985. године у домаћим биоскопима приказује се “Уна”, филм који је својим слободнијим сценама узнемирио пуритански део домаће јавности, која га је прогласила првим меким порнићем. Главна глумица Соња Савић, тада двадесеттрогодишња девојка и већ награђивана глумица је у интервјуу Весни Радовић открила шта она мисли о том филму.
"Има двадесет три године, а за собом већ позамашан број филмских и позоришних улога. "Царица Теодора", нишки "Гран при", "Златна арена" – на ове награде неке њене колегинице чекају годинама. У каријери Соње Савић све се дешава вртоглавом брзином. Улоге се ређају једна за другом, а она се с невероватном лакоћом и ноншалантношћу трансформише из љубомоме девојке ("Нешто између") у мушкобањасту тинејџерку ("Шећерна водица"), екстремно елегантну жену ("Давитељ против давитеља"), у савесну студенткињу ("Балкански шпијун") и тако редом до фаталне, голишаве Уне у истоименом филму Мише Радивојевића, око кога се подигло много прашине. Филм је проглашен првим југословенским меким порнићем, а љубавне сцене, у којима Соња и Раде Шербеџија заиста не штеде своје умеће окарактерисане су као жесток секс", написала је Весна Радовић на почетку разговора са Соњом.
-“Уни” је пришивена етикета не само “меког порнића” него, чак, и порно филма, али мене то претерано не узуђује. Људи су код нас доста непрецизни, тако да погрешно постављају ствари. И софт порн и порно филм врло су честе форме озакоњене у свету; јасно је како и у коју сврху се праве. Ако су добри филмови, естетика им је веома чврста, а еротика се узима као суштина међуљудских односа и,