Кристофер постао српски амиш / Миша РИСТОВИћ | 29. октобар 2016. 07:45 | Унук Денче Петровића, који је пре три године из Вирџиније дошао у Нишку Бању, коначно добио наше држављанство. Планира да гаји воће и поврће и да отвори столарску радионицу
КОНАЧНО му се испунила жеља. Једини амиш у Србији Кристофер Петровић (35), из америчке државе Вирџинија, који се пре готово три године преселио у Нишку Бању, добио је недавно српско држављанство.Одлуку да се из САД дође у Србију донео је после једне посете породичном имању. Иако је по доласку у Бању имао много проблема са родбином око парцела које му припадају, Петровић каже да је сада све у реду. Објашњава да је напокон успео да докаже да је заиста унук Денче Петровића и да су рођаци схватили да он има подједнака права на имање као и они.Његов деда је пре више од једног века кренуо у Сједињене Америчке Државе у потрази за бољим животом. Кристофер Петровић не крије да има озбиљне планове у вези с животом и бизнисом у дедовини. Једини је наследник имовине породице Петровић, чије су њиве погодне за гајења воћа и поврћа, а отворио би, каже, и столарску радионицу.Што се његовог верског опредељења тиче, вели да није рођен као амиш, већ да је крштен као баптиста, али је амишкој заједници приступио када је имао 23 године.Једноставно, засметало му је то што црква и држава у САД нису довољно дистанциране једна од друге, а сматра и да су код верника попустили "морални принципи".Кристофер још није научио српски језик, али је успео да стекне пријатеље у Лесковцу и Новом Саду.- У сваком случају, овде се осећам срећно и безбедно - каже једини амиш у Србији, који је дипломирао теологију и историју, а живи од писања за новине намењене амишкој заједници у САД.
БЕЛА МАНУФАКТУРА Press
- КОЛО
- САЗВЕЖЂЕ З | Мрежа
- СПЕКТАР
- СТОГЛАВА
- Књижевни гласник
- БУРГИЈЕ
- ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ
- ДЕМОКРАТИЈА
- ЗАВЕТИНЕ Суз
- Књижевни додатак
- МЕЂУПРОСТОР
- КОРЊАЧА
- МОБАРОВ
- Другачија Србија
- Савет за визије
- Књижара "БОБОК"
- Претек | ПЕТА ДЕЦЕНИЈА
- Шта народ прича
- Оличење немогућег
- ЛИТИЈЕ
- BALKAN ORIENT PRESS+
- ДИЦА СЗ
- ВРАТА ЗВИЖДА
- БРЕСТ
- Посебна породична Заветина
- Рубрика: ШИФРА "ЈЕГУЉА"
- NOLI ME TANGERE
- КВОЧКА
- ШК | АРТ | Књижевни живот и смрт
раскринкавање бирократске апологетике, наметнуте књижевности
Тајна ћутања
субота, 29. октобар 2016.
Једини амиш у Србији ?
Из Википедије, слободне енциклопедије
Дрво живота означава у религији дрво знања које повезује Земљу с небом и представља карту божанских квалитета. [1] Мотив се појављује у бројним свјетским религијама и митовима. У јеврејској Кабали, Дрво живота представља божанску протканост свега физичког и небеског.Код старих Словена Дрво живота или Дрво свјетлости било је симбол живота, нечега од чега је све почело. Стари Словени су вјеровали да након смрти њихове душе одлазе у стабло и тамо пребивају остатак времена. Поштовање стабла настало је још од вјеровања да је човјек настао од дрвета. Наши преци су поштовали стабла првенствено јер су вјеровали да се у дрвећу налазе душе неких њима блиских покојника, те да их тај покојник штити. Аналогна вјеровања била су развијена и у нордијској (Дрво живота називало се Yggdrasil) као и у германској митологији.Поред јеврејске Библије, дрво живота је симболично описано у Књизи Откривења као: “И показао ми је чисту реку воде живота, светлу као кристал, која долази са престола Бога и Јагњета. Усред поља, са обе стране реке, дрво живота, које дванаест пута доноси плодове, даје сваки месец свој плод; и лишће стабла је за лечење народа ”(Откривење 22: 1–2).У западном хришћанству, Дрво Живота је беспрекорно стање човечанства, слободно од корупције и првобитног греха, пре пада у грех. Папа Бенедикт КСВИ је рекао да је "крст право дрво живота". Свети Бонавентура је учио да плод лечења са Дрвета Живота представља Исуса Христа. С друге стране, Свети Алберт Велики је учио да је Евхаристија, тело и крв Христа, плод стабла живота....
Истакнути пост
ЗАОСТАЛИ ЖДРАЛ / ГРИГОРИЈЕ БОЖОВИЋ (1880 – 1945)
Поглед кроз летве. Кош Лукића у Мишљеновцу. Снимак Иван Л. 24. 09 2011 Тешко се наваљујући на окраћу дреновачу, и ...
Christoph Hörstel Web
ЗАВЕТИНА: Другачија Србија
Популарни постови
|
Не заборавите ове мисли...
Последњи израз свих мисли и најједноставнији облик свих настојања јесте - ћутање.
Иво Андрић Мали поток скаче, жубори и шушти, / А велика река замишљено ћути. Љубомир Ненадовић Најгрозније лажи често су изречене ћутањем. Роберт Луј Стивенсон Најбоља употреба речи је потпуно ћутање. ЧУАНГ-ЦЕ |
Нема коментара:
Постави коментар