O pokojniku sve najlepše, zapisali su još stari Grci, a mi Evropljani
prenosili sa kolena na koleno. A onda je nastupila 1968. sa svojim
rušenjem tradicija.
Andrej Fajgelj, Kulturni centar Novi Sad
novembru 1970. iz ruganja jednom pokojniku. Naziv "Šarli" je poneo kao
posprdnu aluziju na upravo preminulog Šarla de Gola. To je bilo najviše
što su osnivači mogli da urade nakon što im je prethodni časopis
zabranjen zbog ismevanja njegove smrti na naslovnici.
Sloboda govora je služila kao paravan, kao ona žuta zvezdica koju je "Šarli"
nacrtao preko Muhamedovog anusa. Taj paravan je sloboda taman koliko je
ta zvezdica simbol Evropske unije.
Sa velikim olakšanjem otkrivamo da "Šarli" ne ismeva svoje mrtve kolege. Svako ima nešto
sveto. Komičar Djedone, takođe poznat po korišćenju slobode govora za
iživljavanje, uhapšen je zbog jedne svetogrdne reči o "Šarliju" na
"Fejsbuku".
NATO je 1999. godine u Televiziji Srbije pobio više ljudi nego islamisti u "Šarli ebdou". Svet nije branio ni ljudske živote ni slobodu govora, ni tada, ni kada je, upravo na Svetski dan slobode
medija, sravnjena sa zemljom Televizija Novi Sad. "Šarli" je bio zauzet
objavljivanjem antisrpskih karikatura u znak podrške bombardovanju.
Uostalom, "sinu šezdeset osme" bombardovanje Srbije dođe mlađi brat. Havijer
Solana na čelu NATO pakta, ratni ministar Nemačke Joška Fišer,
administrator Kosova Bernar Kušner, komandant Kfora Klaus Rajnhart, ima
ih toliko da se operacija može nazvati "šezdesetosmaški rat".
Pod njihovom upravom na Kosovu se dogodilo etničko čišćenje, nezapamćeno
zatiranje hrišćanskih svetinja i najjeziviji zločin ratova devedesetih:
krađa organa u Žutoj kući. Suočen sa zločinom, humanitarac Kušner se
grohotom nasmejao. Cerekanje šezdesetosmaša još odjekuje Srbijom.
Borac protiv NATO-a Solana je prvi poslao NATO u rat. Levičar Fišer je prvi
nakon Hitlera poslao nemačke trupe u stranu zemlju. Nek vas ne prevari
preobražaj osedelih antiratnih ekstremista u ratne huškače. To je samo
linjanje starog vuka koji menja internacionalu za atlantizam, ali ćud
nikada.
U nedavnom bestseleru "Francusko samoubistvo" Erik Zemur
daje pregled 40 godina njihovog podrivanja francuskog identiteta i
tradicija metodom "ismevanje, dekonstrukcija, uništenje". Rezultat:
prepuni "Stad de Frans" zviždi "Marseljezi". Na tribinama su neki novi
Francuzi, deca imigranata iz departmana Sena - Sen Deni, koja svoje
drugačije poreklo i veru stavljaju ne samo iznad, već i protiv
pripadnosti Francuskoj. Kao atentatori iz "Šarlija".
Sličnost sa srpskom samomržnjom i učinkom naših komunista i liberala tu ne prestaje.
Sve češće se čuju strepnje da bi Sena - Sen Deni mogla da doživi
sudbinu Kosova.
Da li je Evropa dobro izabrala parolu "Ja sam
Šarli"? Nju ponosno ispoveda čak i Evropska unija koja je odbila da
pomene hrišćanske korene u ustavu i prikaže velikane na evru.
Poistovećivanje u prvom licu zvuči religijski i krajnje je neuobičajeno,
tim pre što se ne odnosi na ljude, već na firmu, na komad papira.
Povodom 11. septembra nismo govorili "ja sam kula bliznakinja" već "svi smo
Amerikanci", a "Šarli" je zaglušio i Ahmeda, policajca koji je dao život
braneći ga.
"Šarli" je izabran jer je simbol. "Ja sam Šarli"
znači "ja sam sin šezdeset osme". U vreme velikog povratka degolovskog
suverenizma, francuski šezdesetosmaši se nadaju da će napad na "Šarlija"
osigurati prevlast njihove ideologije, kao što je 11. septembar
ustoličio neokonzervativizam njihovih atlantskih saboraca i braće po
trockističkim korenima.
Na taj način bi problem rešavali oni koji
su ga izazvali. Radikalnom islamu bi suprotstavili radikalni
liberalizam; njihovoj veri, natalitetu i sili svoje ismevanje; muslimane
bi uvredama terali u naručje islamista a samomržnjom i dvostrukim
aršinima ih odbijali od evropske civilizacije. Na kraju bi nas gurnuli u
džihad ljudskih prava.
Takvu politiku možemo nazvati "Barjaktaru darivat Evropu", ili "Od 'Šarlija' do šarije". Srećom, nismo svi sinovi šezdeset osme.
Andrej Fajgelj: 'Šarli' sin šezdesetosmaša | Politika | Novosti.rs
Нема коментара:
Постави коментар