Претражи овај блог

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

понедељак, 01. децембар 2008.

Завештање/ Леонид Шејка






Последњи запис


Ђубриште је за мене имало

значај прелазног искушења

модерне уметности; с тиме је

модерна уметност за мене

завршена.

Када бих се вратио животу

(животној снази) сликао бих

онако како сликање пружа

највише радости

по узору на старе мајсторе

по цену тога да не будеморигиналан

мислим на слике са значењем

сада одлазећи поручујем свима

који ово следе да наставе бе

бојећи се ризика.

Сликање је облик молитве.





Леонид Шејка (1)






_____


(1) Цитирано према 2. издању антологије српске поезије 20. века мирослава Лукића НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ, 2000. година, Београд, стр. 698. "Леонид Шејка (1932 - 1970). Сликар, песник, алхемичар. Изузетна личност. Легенда за живота. Његова поезија је постала доступна читаоцима постхумно...", како пише М. Лукић. Та поезија је дошла из најдубљег ћутања и једне ванредне синтезе. Овај Блог отпочиње свој живот и трајање једним човеком који је био изузетно богата и духовна личност, не баш сасвим схваћена у свом времену и окружена дугогодишњим ореолом ћутања. Шејкин отац Трофим Васиљевић има свој гроб на Руском гробљу, за живота емигрант, у смрти је остао емигрантом само по називу парцеле гробљанске. Леонид, син његов, млади и генијални Трофимович, правим је емигрантом тек у смрти посато. . У туђем гробу он сањари о ЗАМКУ који је саграђен због раскошних гозби душе. Тијело је свачије и ничије... Марија Чудина - Шејкина дружбеница за живота - то пише , о оном што је могуће, преко гроба и преко стварања, из ћутања које је нашло пут до истине, која углавном долази из ћутања. Ево једне прилике, када се ћутање које овим светом влада отвара и одлеђује дебеле душевне санте леда...


Нема коментара:

Постави коментар