Александар Лукић
МОЛИТВЕНИ ДОРУЧАК
До скора разорне бомбе зваху крмачама,
а од јуче најразорнију крстише мајком
свих бомби. Какав је то свет који бомбу
поистовећује са мајком? Yоу sаy: USА!*
Ознака: хитно! Стигла је вест. Стигла вест.
“Тhе
whоlе еаrth иs оur hоspitаl
Еnдоwед
by thе ruined millionaire,
Wherein,
if we do well, we shall
Die
of the absolute paternal care
That
will not leave us, but prevents us everywhere”.**
На крају, Томасе Стерне Елиоте, на шта се овај свет
свео: самовлашће. Симболично крштен од кретена:
мајка свих бомби. Мајчица тресак: страхота. Прљава
крпа - проклетија кроз ваздух
отпремљена до нас: бум!
Матера способна да здроби шта стигне. Црна прогноза.
Гробове и месо, и пену морску невинију од анђела
та разбија. Белог анђела: што би, једном могли бити -
ти и ја и све људске ништарије са нама на дражесној
молитви у било ком од српских манастира у долини
јоргована: Осана! Осана! Осана!
У по дана, у по ноћи: храброст је рушити дарове
од искона како се коме навије: у трену. Простачки.
Као оно стање кад се у кавез утерао у страх да стење
Езра Паунд: да би осредњи просечни дух кроз зубе
процедио: закон. Али, и тад су у име демократије
једно причали, а друго радили. Разрокост је честа
мана у роду код људских бића. Ужасна представа:
два ока у глави, а нису иста. Лево зелено а десно ври
у боји крви. Можда, обратно? Демократе за мир,
а републиканци: не могу мимо оружја. Песнички гениј
да ли би икад крстио монструма именом: мајка?
Можда је амерички председник права Матера?
Матера над матерама: Биг! Биг! Озарен! Једе
бунике некажњено. Навикнут на право првенства:
пеку му шампињоне на ужареној плотни. И свој
народ сматра за туђ, амерички даса: румен од вискија.
Сваке године организује ријалити ропство: молитвени
доручак, за пријатеље америчког стила живота:
позива углавном домаће и госте из иностранства.
Традиција кркања у америчкој демократији
окупи са свих страна света тзв. пријатеље на
краткотрајни сусрет са првим човеком империје -
многољудне Америке који упркос предностима
демократије не може да прикрије диктаторско владање.
Са врата широких дигнут нос у ваздух. Ништа бадава.
Познат став: прасак. Јенки нагласак.
Мајка свих бомби: а ценовник карте за столом –
по особи: 2000 – 5000$. Не будите
деца: обичне
свећице и салвете са педесет звездица – санџака
за дружбу, плус тих џез са грамофона преко
разгласа. Уз сто близу америчке Бог иконе, пијана
свастика, деси се, постројава најподобније званице,
гуз уз гуз, али и ту важи ценовник који диктирају
стрелци ЦИА-е: упућене куке. Ближи Богу, на страну
пријатељство,плаћају цену строгу. Фуј: колико купаца!
Остале услуге о молитвеној церемонији, издвојене са
списка насумице – збрда, здола: фотографисање са
председником; руковање са и без сусрета пред камерама;
групни портрет званица спакован на степеништу,
као пртљаг на међународном авионском лету, или
сребрни есцајг у фиоци стола за специјалне прилике:
свака услуга, специфична цена. Шкљоцај уметниче!
Диктатори из пријатељских америчких деспотија
у првом плану. Терај! Не питају за цену. Као некад
у комунистичком рају - лагеру: пролетери свих земаља,
уједините се! Стати поред првог човека USA уз укрућен
империјални дух: права је бомба. Мајка – материна:
матера – мајчина! Пандан томе може бити једино Папа
Фрања са друге стране света. Преко обала. Али, он је врло
често непринципијелно Божје закерало. Склон комунизму.
Присуство на инаугурацији америчког председника:
строга тајна. Змијске ноге, видећеш, одахни. Сто пута сто,
па испочетка – дужничка криза. Фер бизнис, за пробране.
Нон стоп – процеп. Мајка свих бомби – смрди: а зашто на
ту чињеницу ћуте? Стара кожа – дух касарне. Мртва утва.
У шта ће бити крштен васељенски отац – чекај. Кад је покуљао
дим са димњака Сикстинске капеле у Ватикану: на инаугурацију
Папе Фрање, досељеници нагрнули! Тамнопути. У име Господа
протоколарно саопштено. Свако нека сиса млеко са вимена.
Развалине! Развалине! Апотеоза смрти.
Гомилам рукописе. Паразит: за казну!
Спашавам себе, од себе самог! Слуга слугу нађе!
Итд. Итсл. Не губим веру, мој Елиоте!
* Кажете: Сједињене Америчке Државе!
** “Cela je zemlja bolnica naša
Poklon propalog milionaša,
U njoj ćemo, dobro l' nam ide,
Umreti od očinske velike brige
Koja nas prati svuda, a ne napušta
nigde.”
(Tomas Sternz Eliot: ČETIRI
KVARTETA,
Prosveta, Beograd, 1966, str.
43)
= из необјављених рукописа српских песника
Нема коментара:
Постави коментар