БЕЛА МАНУФАКТУРА Press
- КОЛО
- САЗВЕЖЂЕ З | Мрежа
- СПЕКТАР
- СТОГЛАВА
- Књижевни гласник
- БУРГИЈЕ
- ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ
- ДЕМОКРАТИЈА
- ЗАВЕТИНЕ Суз
- Књижевни додатак
- МЕЂУПРОСТОР
- КОРЊАЧА
- МОБАРОВ
- Другачија Србија
- Савет за визије
- Књижара "БОБОК"
- Претек | ПЕТА ДЕЦЕНИЈА
- Шта народ прича
- Оличење немогућег
- ЛИТИЈЕ
- BALKAN ORIENT PRESS+
- ДИЦА СЗ
- ВРАТА ЗВИЖДА
- БРЕСТ
- Посебна породична Заветина
- Рубрика: ШИФРА "ЈЕГУЉА"
- NOLI ME TANGERE
- КВОЧКА
- ШК | АРТ | Књижевни живот и смрт
раскринкавање бирократске апологетике, наметнуте књижевности
Тајна ћутања
недеља, 31. децембар 2017.
Иродови синови (Sons of Herod)
Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ.
Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог
свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу
римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне
тајне и крашких јама.
Ознаке: геноцид, документарни филм, злочини над Србима, Иродови синови, католичка црква, НДХ, Срби, Српска деца, српска историја, Хрвати
петак, 29. децембар 2017.
АНТИСЕМИТИЗАМ УПСАЛЕ по Милошу Црњанском
ТРОНЈЕМ/ НИДАРОЗ; НОРВЕШКА; И АНТИСЕМИТИЗАМ УПСАЛЕ; ШВЕДСКА ШАПАТОМ: Одломак Црњанског из једног од поглавља прве књиге КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА…
… Крај свег задовољства што живе у Риму, нису били сретни у Италији.Торвалдсен, који је век провео овде, гледао је Рим и Италију, као да је гледа, у неком, дугачком, поморском, догледу, са Севера.Вила Боргезе, онаква, каква је на сликама Данаца, сасвим се разликује од Виле Боргезе и њених пинија, какви су на сликама, Шпанаца.
Постоје, не само два пола, него и два света. Севера и југа.Моја познаница, каже, да би она радије живела на Северу.Скандинавија не зна за антисемитизам!
Сестра моје познанице изражава мишљење, да свима нама завичај смета, да будемо сретни у страним земљама. Треба радити на томе да се људи просвете, да стекну погледе светског грађанина – грађанина, који се осећа грађанином света. Weltburger! Онда не би било ни антисемитизма. Она се родила у Италији, и осећа Талијанка, а гадно је да јој то Талијани не дозвољавају, само зато, што је јеврејског порекла. И ти моји Хиперборејци морали су да се осећају у Риму, странци, крај свега.Нису се осећали странци, кажем ја. Јели су и пили са сиромашним светом, овде, па су се дружили и са талијанским бандитима оног времена. Него је вера била та, која је спречавала, да се протестант осети код куће, у Риму.
Торвалдсен, који има тако лепу, хиперборејску, руку, на портрету који је сликао Екерсберг, био је примљен, јер је био славан у свету – али му је наређено да остане код куће, кад се појави, Папа.(…)Швеђанин, Јохан Тобијас Сергел, правио је свој кип „Марс и Венера“, према некој скулптури која можда представља кип Менелаја, који држи мртво тело Патрокла.А Густав Вилхелм Палм вратио се у Шведску, али је до смрти, сликао, и шведске пределе, тако, као да су талијански. (…)Најлепша фигура Бистрема, очигледно је имитација неке фигуре из Танагре. А модел за ту фигуру, чувена глумица Емилија Хеквист дошла је идуће године, у Рим, да овде умре.Сваки народ је покушавао, да се помеша са неким другим, као у неком загрљају.
Са Југа, људи желе да иду на Север. Са Севера људи долазе на Југ. Чежња људска, за одласком у даљину, општа је чежња људи, од вајкада. Значи једну општу, глобалну, везу, човечанства. Ја бих био радо остао, на острву Јан Мајен.Сестре се на то смеју.
Моја познаница сматра скандинавске земље и народе, као културне, и просвећене земље, и сматра да, тамо, и нема антисемитизма. Хришћанство ће, према њеном мишљењу, једног дана, збрисати тај канибалски осећај, и ту мисао. Јевреји би били сретни, каже, кад би их оставили на миру, у земљама где су рођени!Ја се слажем са њом, али сумњам у општу просвећеност и осећај правде, код читавих народа. Праведни су појединци. Појединци су прави хришћани.
Док ми тако брбљамо, и пијемо ледени чај, однекуда, над нама, стално се чују нечији кораци, тупи, звоздени – као дух Хаметовог оца. (…)Иако је под, и на спрату, застрт ћилимом, талијанске куће имају патос од плоча, па корак људски одјекује у кући, као ход покојног краља, убијеног краља, у Данској.Чим се разговор мало прекине, чује се.Моја ми познаница прича, да њен отац, откад су уведени антисемитски закони, неће више да излази из куће, и неће да општи са људима. Људи су му каже – СВИ ЉУДИ – постали одвратни, као људождери. Он нема ништа против тога да његове кћери излазе. Оне су младе – можда ће дочекати боља времена. Дочекаће их и његов син.Он неће, сувише је стар.Не жели више ни да живи.
Не боји се смрти и сматра је природном, готов је да умре овде, у овој кући. Моли се још само, да га не одвуку некуда, где ће морати да гледа смрт и жена и деце и људи, који су му сународници. Умрети је лако у самоћи. Страхота би било, морати гледати и смрт многих. Видео је како нестају Јевреји у Риму, у војсци, у банкама, у дипломатији – његови школски другови. Нестаће и лекари, и зубари, и апотекари. И на њих је дошао ред. Очекује се и отпуштање новинара, типографа, фотографа. А затвориће све јеврејске радње. Чак и тезге крпара и старинара на Camo di Fiori.Тамо где је Ђордано Бруно спаљен. (…)
Да бих је отео од тих, тужних мисли, ја почињем причу, о том, како је лепо у Шведској. Описујем Грипсхолм. Његове воде. Његово дрвеће. И тврђаву.Описујем дворац, у ком је шведски краљ имао своје позориште, а очекивао, жељно, скулптуре, које је куповао у Италији. У земљи коју је толико волео.Чекао је и своју љубазницу уз те скулптуре.А кад га је капетан Анкарстрем убио, из пиштоља, то је био толико талијански догађај, да није чудо, што је Верди, од тог, направио „Бал под маскама“. Једино кажем, што ми се није свидело у Грипсхолму, било је, кад видех, да је дворски поет био изједначен са дворским фризером.
Фризер је, у оно доба, имао важну улогу – каже удовица.
Моја познаница ме пита, како су Талијани подносили, тамо, климу?Ја јој причам да их је много одлазило у Шкотску, у Данску, у Шведску, а да су, изгледа, поднебље подносили, врло добро, - боље него Хиперборејци, Сунце, у Риму.Моја познаница ме на то опет пита: да ли је и тамо било антисемитизма?Мене то питање погађа као метак из пиштоља, па ћутим.Прелазим на описивање Штокхолма.На варош коју зову Северна Венеција.Моја познаница, међутим, своје питање понавља.А над нама одјекују, тупо, кораци неког, ко над нама хода.Тај корак је равномеран, уморан, а траје, кажу, данима.Ја онда, брже боље, забадам нос у шољу чаја, са ледом, а ћутим. (…..)
Затим, брже боље, причам, како су скандинавске земље најпросвећеније и најмирније земље у Европи. Како тамо, сасвим сигурно, неће доћи до гоњења Јевреја, као у Немачкој и Пољској. Ја сам се тамо осећао као у некаквом санаторијуму.Морам, међутим, да додам и то, да је и тамо дошло до неке ксенофобије, иако врло благе, историјске. Док сам ја тамо био, Норвешка се била решила да измени име вароши Тронјем, које је холандско. Да тих, прошлих, трагова не буде. Да се варош опет зове средњовековним, старим, норвешким именом. Нидароз!
………………………….
Док је пратим до њене куће, удовица ме пита, зашто сам, тако брзо, заћутао, кад су ме питале, да ли и у Скандинавији има антисемитизма? Оне, сироте, мисле – ако дође до најгорег – да беже у Шведску.Ја онда кажем, тише, да нисам хтео тим сестрама да узмем наду.Нисам хтео да им кажем, да, у Норвешкој, све до године 1842. Јеврејин није могао да се настани. Закон је забрањивао.Нисам хтео да им кажем, оно, што сам видео, у једној од највећих цркава, у Шведској. У универзитетској вароши, у Упсали, која је тако лепа. Ишао сам тамо да играм и да поседим, код црвеног саркофага, једног од највећих философа хришћанства, који се звао Сведенборг.Изнад његовог гроба, на капителима мраморних стубова, Хиперборејци имају рељефе, који представљају сцене романске. У неком лудачком вртлогу, израђени су Јевреји, како се тумбају, главачке, са свињама. Како се Јеврејин ваља са једном крмачом.Како једна крмача сиса Јеврејина.То сам видео у једној од највећих шведских, хришћанских, цркава.Над гробом једног од највећих хришћанских философа.
И опет се враћа на своју опсесију – Хиперборејце, и прави паралелу између својих Хиперборејаца и Италијана – у временима када се ваљало велико зло према Европи, свету уопште. То поглавље је изграђено на паралелама, у којима југословенски аташе за штампу у Риму, eccellenza, М. Црњански, као писац, не изневерава себе, не лаже, и не укрива истине о својим Северцима. Он додуше нема срце да познаницама Јеврејкама, које се надају да на Северу нема антисемитизма, каже истину о томе. Јер би им тако одузео сваку наду. Али на крају поглавља Црњански саопштава, шапатом, стање и у Норвешкој и у Шведској, удовици која је запазила да нешто ублажава и избегава да каже ... . (Белатукадруз)
уторак, 19. децембар 2017.
уторак, 5. децембар 2017.
понедељак, 4. децембар 2017.
петак, 1. децембар 2017.
уторак, 21. новембар 2017.
Odlomak : Da li treba pisati i reagovati na ovaku vrstu ideološkog govora ili je to uzaludan i sizifov posao?
......
субота, 4. новембар 2017.
петак, 3. новембар 2017.
Робна кућа Gekås ULLARED, и оно успут / Белатукадруз
Дана 7. новембра 2015, Гекас је имао рекордну продају. Нови рекорд је 37,3 милиона дневно, који је надмашио претходни рекорд од 35,3 милиона, од 10. октобра 2015. Дана 21. јула 2015. године, постигнут је рекордни број посетилаца (28 900 купаца, који су посетили робну кућу). Гекас има до 1800 запослених у високој сезони. Маркетинг стратегија компаније је да избегава редовно оглашавање.
Касе благајне у 2014. години забележиле су продају 122 милиона разних роба. Асортиман робне куће састоји се од преко 100.000 артикала. Вредност робе у робној кући износи 40 милиона СЕК. Потпуно напуњени трактор испоручује робу сваких 10 минута.
1991 - Горан Карлссон продаје компанију шесторици радника за 150 милиона, под условима да не започну конкурентне активности током наредних десет година. По помирењу, ово ограничење је промењено 1998. године.
2004 - 25. јула, Горан Карлссон умире од тумора на мозгу. Thomas Karlsson и Torbjorn Back откупили су од осталих акционара акције за око 550 милиона, и постали власници по 50 посто акција.
2007 - Отворен за јавност - Горан Карлссон моторни музеј .
2009 - Канал 5 почео је емитовати "Улларед", документарац о робној кући.
2011 - Гекас отвара ресторан на нивоу 3 у робној кући за 550 купаца, посетилаца.
2013 - Малин Хелде, бивши оперативни директор, постаје нови директор Гекас Улларед робне куће. Борис Леннеров је именован за извршног директора.
2013 – Шведски краљ Carl XVI Gustaf током својих путовања посетио је и робну кућу Гекас…
* * *
У чувену робну кућу путовали смо из Хилареда, кроз - дивне борове и брезове шуме - овог дела Шведске, био је сунчан дан, и осмехивали су нам се и облаци, и одблесци језера којих у овом делу има скоро свуда. Као и змијасти ток већ спомињане реке Етран. Доживљавао сам је и радовао јој се као и оним стенама разбацаним по језерима према Уллареду.
Ја нисам, као ни моји пријатељи овде, љубитељ ових трговачких гужви, провода, али требало је видети и то чудо. Много боље сам се осећао, мимо тих неописивих гужви у Гекас-у, крај језера, поподне...у повратку...
Овде смо се зауставили, у повратку (као нека врста оријентира) |
..
..
..
..
..
Видети више: Албум слика Ми у УЛЛАРЕДУ Бранке ВрС |
..
Заправо, оно "успут", што блесне на трен, као маховина усред брезове шуме, шведске, обасјано сунцем, или камење које је одозго на Шведску бацао Бог у неким тренуцима ведрине и веселости, - свуда - по језерима, шумама, пропланцима, обалама језера и река - када се можда поигравао, и даривао ову земљу неописивим природним лепотама, то ми некако измиче, а тога се сећам, интезивно, и по повратку "кући", тј. шведској кући и шведском столу мојих пријатеља. На пример - толико дивних пашњака, одржаваних и зелених, толико говеда, коња, које запазих, успут, што значи у радијусу од шесдесетак километара, само једног дана, ја сам видео и дивио се, колико читавог живота у мом завичају - нисам!! Те краве, сите, на имањима, у предвечерје, када залазак сунца позлаћује врхове борова и јела, као врхове бреза златним крунама, то мене смирује и уверава ме да ова земља, краљевина Шведска, неће пропасти. Чини ми се да сам у Шведској ових првих десетак дана видео толико крава и коња, бреза и борова, колико нисам видео људи - оно успут. Моји домаћини гледају ме испод ока због мога одушевљења, али нека. Покушавају да ме пецкају због мојих чуђења, и нарочито када кажем: да бих био много спокојнији да моја породица има скромно имање крај неког од ових шведских језера, и подсећају ме да је у Шведској, прошле године, било само пет дана сунчаних, и да нема шансе да могу да на том терену надокнаде онај витамин који човек добија од сунчеве светлости, и да покушам тамо, у Србији, када се вратим, да, својим личним примером и залагањем, својим земљацима, покажем, да се и тамо може лепо живети, кад нам се охладе главе од левичарских идеја, и оне најпогубније "лезилебудатеједем", којом су комунисти заразили и српског сељака... итд... итд.
(3. новембар 2017) ..
уторак, 31. октобар 2017.
Рекa Ätran (Атран) / Belatukadruz
... Ову реку су Швеђани кротили, и понегде укротили; градили су на њој мостове од камена, веће или мање; она је често тамна, или сам је ја таквом видео (уосталом, ја сам тек недавно допутовао у Шведску и можда у погрешно годишње доба?) ... (31. окт. 2017)
- Записи из Шведске (са пута на Северни пол)
четвртак, 3. август 2017.
HOMOLJSKI MOTIVI 2014 (ukratko)
A, pre nego što su, pred velikim brojem posetilaca, fokloristi prodefilovali ulicama Kučeva, održano je takmičenje „Zlatne ruke“, a znatiželjni su mogli da vide i kako se u reci Pek ispira zlato. Pre početka koncerta ,održan je tradicionalni defile učesnika smotre ulicama Kučeva. Koncert je odpočeo nastupom folklornog ansambla iz Kučeva a nastavio se pozdravnim govorom vrhovnog pastira prvaka drame beogradskog narodnog pozorišta Tihomira Arsića, smotru je potom zvanično otvorio predsednik opštine Kučevo Novica Janošević. Već po tradiciji "Motiva" na samom početku programa nastupili su najstariji i najmlađi učesnici. Najstariji učesnik smotre Dragoljub Žurkić iz Bukovske svirao je na starom pastirskom instrumentu rikalu ili bušinu.Najmlađi su bili učenici kučevačkog odeljenja Muzičke Škole S.Mokranjac iz Požarevca i deca iz Voluje koji su veštinu hodanja na štulama pretočili u igru. I ovogodišnji Homoljski Motivi nisu mogli da prođu bez redovne učesnice Vere ilić koja je između ostalog prikazala veštinu sviranja u list. Ove godine smo na bini u Kučevu mogli da vidimo mlađe i starije frulaše,dudučare,violiniste i trojicu raspoloženih gajdaša. Videli smo pevače i pevačke grupe različitih senzibiliteta i godina koji su pevali na srpskom ali i na vlaškom jeziku. I ovo četrdeset sedmo izdanje festivala donelo nam je veliko bogastvo narodnih nošnji i najrazličitijih izvornih igara. Bilo je tu i puno lepih devojaka koje su se borile za titulu najlepše pastirice. Žiri je za drugu pratilju odabrao Ninu Marković iz Slanaca kod Beograda,prva pratilja bila je Andrijana Vermešanović iz Neresnice a za najlepšu je proglašena Anja Petrović iz Duboke.
Duboka 2008 - Igra "krai" u čast pokojnika
Prirodno Bogatstvo - Jastrebac.... 1 deo, nature,natural resources
Produkcija maroco sound L.T.D. inc.
maroco_sound@yahoo.com
Muzika : Bora Dugic
Време у коме живимо је тешко али ће на крају победити Христос
понедељак, 8. мај 2017.
МОЛИТВЕНИ ДОРУЧАК / Александар Лукић
уторак, 2. мај 2017.
Змија се обмотала око ногу путнице на задњем седишту
СРОДНЕ ВЕСТИ
субота, 1. април 2017.
Из Википедије, слободне енциклопедије
Дрво живота означава у религији дрво знања које повезује Земљу с небом и представља карту божанских квалитета. [1] Мотив се појављује у бројним свјетским религијама и митовима. У јеврејској Кабали, Дрво живота представља божанску протканост свега физичког и небеског.Код старих Словена Дрво живота или Дрво свјетлости било је симбол живота, нечега од чега је све почело. Стари Словени су вјеровали да након смрти њихове душе одлазе у стабло и тамо пребивају остатак времена. Поштовање стабла настало је још од вјеровања да је човјек настао од дрвета. Наши преци су поштовали стабла првенствено јер су вјеровали да се у дрвећу налазе душе неких њима блиских покојника, те да их тај покојник штити. Аналогна вјеровања била су развијена и у нордијској (Дрво живота називало се Yggdrasil) као и у германској митологији.Поред јеврејске Библије, дрво живота је симболично описано у Књизи Откривења као: “И показао ми је чисту реку воде живота, светлу као кристал, која долази са престола Бога и Јагњета. Усред поља, са обе стране реке, дрво живота, које дванаест пута доноси плодове, даје сваки месец свој плод; и лишће стабла је за лечење народа ”(Откривење 22: 1–2).У западном хришћанству, Дрво Живота је беспрекорно стање човечанства, слободно од корупције и првобитног греха, пре пада у грех. Папа Бенедикт КСВИ је рекао да је "крст право дрво живота". Свети Бонавентура је учио да плод лечења са Дрвета Живота представља Исуса Христа. С друге стране, Свети Алберт Велики је учио да је Евхаристија, тело и крв Христа, плод стабла живота....
Истакнути пост
ЗАОСТАЛИ ЖДРАЛ / ГРИГОРИЈЕ БОЖОВИЋ (1880 – 1945)
Поглед кроз летве. Кош Лукића у Мишљеновцу. Снимак Иван Л. 24. 09 2011 Тешко се наваљујући на окраћу дреновачу, и ...
Christoph Hörstel Web
ЗАВЕТИНА: Другачија Србија
Популарни постови
|
Не заборавите ове мисли...
Последњи израз свих мисли и најједноставнији облик свих настојања јесте - ћутање.
Иво Андрић Мали поток скаче, жубори и шушти, / А велика река замишљено ћути. Љубомир Ненадовић Најгрозније лажи често су изречене ћутањем. Роберт Луј Стивенсон Најбоља употреба речи је потпуно ћутање. ЧУАНГ-ЦЕ |