Тајна ћутања

Овде ће бити пружен простор ћ у т а њ у уопште , дубини ћутања... (ЋУТАЊЕ. Стваралачка, беспоштедна, књижевна и друштвена критика)

субота, 8. септембар 2012.

TEKST BEZ SENKE / Boško Tomašević



"Preko Peka", Zvižd, leto 2012, snimak Ivana Lukića; ne sme se preuzimati bez dozvole "Zavetina"

Svako razmišljanje o prirodi i suštini pojma «tekst» može da se okonča tautološkom tvrdnjom: «tekst je tekst». Kao i obrnuto: jedna tek započeta upitnost nad rečenom tvrdnjom priželjkuje izve­snu reakcionarnu «čistoću znakova» koja se opire svakoj ideološkoj disperziji pojmljivosti osim perverznoj čistoti jevanđeljskog imena l’ écriture.. Vrednost takvog Znaka/Teksta određena je svojom bli­zinom prema apsolutnoj prirodi. Može li da postoji, pitamo se, takav tekst koji ostvaruje poruku subjekta i koji je istovremeno i poruka i subjekt, i otac i sin samome sebi? Postoji li, pitamo se, mogućnost «Vaskrsenja ostvarenog u znacima». Izvan opsega ovih pitanja postoji i jedan daleko širi koji, prema rečima Julije Kristeve, glasi: «predlo­žiti ili ne predložiti teorijske fikcije kako bi se proširile granice označiteljskog i pomerile međe sablasti, vizija, opsednutosti ...?» Ukoliko se dâ zamisliti izvestan lingvistički algoritam

недеља, 12. август 2012.

KRIK PROTIV ODLASKA BANATA U NEPOSTOJANJE / Radivoj Šajtinac


KRIK PROTIV ODLASKA BANATA U NEPOSTOJANJE

Jer preostaju samo  obecani ruski gas ispod,uspomena na azur bivsim morem poslata nebesima i stari
zamkovi za bolesne od zivota
 PESMA ZA SVETU LEDINU



IZBLIZA NIKAD


 Ne videh  ni  rodjenje ni ropac
Prirodnu smrt  sitnog bića
 Bilokog,pokretnog,a tako strahotno izopštenog
od stada,jata,
gomiile ,gnezda,legla ili grozda

 recimo poljskog miša
dotad tako iskričavo  pokretnog
razigranog po plevi i prašini.
Sred ledinastog bespuća,grudve,slamke  ili ljuske
U tako neprilično stešnjenoj okolini,
Otpatku od žustrog života i beskrajnog predela
--

I  ne bih pognut,
onako  brižan
 za ishod tih jedva čujnih udisaja
i izdisaja, pokreta bez cilja i oslonca
dramu sitnog sjaja u očima
koje iznutra  pretražuju
neprevodivo zapomaganje

Da sam klečao, nem, i odan ,
Svetao od najčistije nemoći.
Il samo bio prisutan a ne
Pun dokone uspravnosti
Nešto bih shvatio i dohvatio

Bez  gorke mudrosti i puke  molitve
Umišljaja i običaja
Poslednja senka iznad
Kristalnog cijuka
Propuštene tajne života

POĐOH , NAJZAD


Da pronađem to  mesto
Odakle se čuje taj neprestani kašalj
Uporan nepoznat,nepodnišljiv
Zluslutni napev,
otegnuti šapt koji opominje
mrsi senke, povija krošnje
u isti mah
tera i doziva



možda baš ono golo,trnovito i pusto
kobčije gnezdo, siva kotarica
modra rosa po  zatvorenim kljunovima
i odozgo  tek započet dah
nepoznat i čist ko mraz


bunar strm,dubok a  prazan
ni vode ,ni mraka
samo glas težak ko izmišljotina
u plavom prahu
ono zrno  iz kog niče vetar


pevao svemu kao o ničemu
pevao o  ničemu  kao o svemu
a ovaj plamen trave ni zapamtio
a ovaj grumen odakle se prividjam stojećki
to  ni ne pomenuh
ni oduvah u snu

 zanele su  me drevne stepenice
kameni podovi obrasli skupom mahovinom
smetala mi je čak i ševa
u lutajućem prisećanju
cvrtkut i glas kumrije prokuvan
u odbljescima na tavanicama bazilika
vrapčiji cijuk iz prozirnog bezdana
ko glasna pijavica niz izranjajuće sidro
s velikim repom od zarđalih alki
Drruga avlija; kapija Lukića u Mišljenovcu, Zvižd, leto 2012