Мирослав из Трешњевице
ПЕСНИК
И ПОЛИТИЧАР
Шта је
слава? Сјајна закрпа на трошној одећи песника?
Александар Сергеевич Пушкин
Као да ме је сунце огрејало, као да ме је Бог
погледао, помисли песник М. кога су звали Јелен, на вест да га позивају у родну
варош, да буде директор библиотеке. На власт је дошао његов школски којег се
једва сећао. Да ће он, Најдан звани Бизон, једног дана бити градоначелник ни у бунилу не
би помислио. Кроз школу се провукао, као
„пас кроз росу“, али се снашао у „смутним временима“, умео је да купи, знао да прода, да уложи, повеже
и буде тамо где треба. Пара на пару, рђа на рђу иде, тако је од памтивека. И
миц по миц, маркет, пумпа, странка. За „Боље сутра“. „Пара врти где бургија
неће.“ И Најчо звани Бизон поста градоначелник.
Песник је у престоници завршио студије које се отегоше, а није имао
разлога да жури,
