Тајна ћутања

Овде ће бити пружен простор ћ у т а њ у уопште , дубини ћутања... (ЋУТАЊЕ. Стваралачка, беспоштедна, књижевна и друштвена критика)

уторак, 21. новембар 2017.

Odlomak : Da li treba pisati i reagovati na ovaku vrstu ideološkog govora ili je to uzaludan i sizifov posao?

Tzv. "Druga Srbija"

......
Svi ovi aksiomi polaze od osnovne ideološke odrednice i konstante Druge Srbije koja je sadržana u rečenici Radomira Konstantinovića: „Druga Srbija je ona koja se ne miri sa zločinom.“ Da li to znači da svako onaj ko se usudi da njihove aksiome dovodi u pitanje pristaje i miri se sa zločinom. Ovakav pristup samo svedoči da se radi o ideološkoj i političkoj grupaciji koja nije spremna na ozbiljan dijalog i da je prožeta sektaškim ideološkim duhom.
Da li treba pisati i reagovati na ovaku vrstu ideološkog govora ili je to uzaludan i sizifov posao?
Pored ideološke istrajnosti i sektaštva ovu grupaciju obeležava i velika upornost u zastupanju svojih stavova. Ali, i sposobnost da preuzimaju najvažnije kulturne i naučne institucije na kojima se odvija specifičan ideološki inžinjering i izmena svesti što je i sada deo zvanične ne samo kulturne politike. Jer, radi se o egzaktnoj raspodeli i osvajanju prostora moći, novčanih fondova, stipendija, literarnih žirija ali i realnog uticaja na kreiranje vladajućeg sistema vrednosti i kulturnog obrasca koji kod nas još nije u potpunosti oblikovan.
Navešću samo nekoliko citata kojima ću ilustrovati ideološke i političke aksiome o kojima sam govorio.
Dubravka Stojanović
„Mi smo avangarda populizma. Mi smo izmislili sistem u kome jedna stranka pretenduje da predstavlja ceo narod.“
Dejan Anastasijević
O proslavi dana Republike Srpske u tekstu Dan lešinara: „Ne ulazeći u to ko je prvi počeo i ko je više stradao, da li je ikom juče u Banjaluci palo na pamet da krv kojom je zalivena RS nije bila samo srpska kao ni  kosti ugrađene u njene temelje.“
Vesna Pešić
„Čudno je to kako u jednom zaostalom društvu odrastu tako talentovani ljudi. Naša crkva je izuzetno konzervativna i nacionalistička tako da smo bili prosvećeniji za vreme socijalizma kada crkva nije imala toliki uticaj kao što to ima sada.“
Nenad Prokić
„Nepošteniji od naših političara je još samo naš narod.“
Sonja Biserko
„Celokupna srpska istorija je lažna i prepuna obmana.“
Filip David
„U Srbiji se godinama i s namerom stvara slika Hrvatske kao isključivo ustaške države.“
Branka Prpa
„Da bi jedna situacija koja je konfliktna bila prevaziđena, mora onaj ko je u suštini tog konflikta, izazivač konflikta, da kaže: oprostite ja sam kriv. I Srbija  je  tu ključna.“
Pavel Domonji
„U Srbiji samo kamen nije kriv.“
Dubravka Stojanović
„Kada bi učenje o Srebrenici bilo moguće to bi značilo da nacionalizam nije prva i poslednja ideja svih naših poredaka.“
Ova istoričarka i ne pomišlja da bi učenje o Jasenovcu moralo da bude sastavni deo našeg identiteta i istorijske svesti.
Nikola Samardžić
„Pri tome je najmanje pomena, u kojoj meri je Beograd ponovo zapušten, štrokav, zamašćen razlokan, derutan, nebezbedan, poseljačen. Srpska politika, pred javnošću ogrezloj u debilnoj rusofiliji, podgrejanom šovinizmu, nepoznanica potkrepljena činjenicom da generacija rođena 1999. godine stiče pravo glasa.“
Ovakvih citata ima na pretek i mogao bih navoditi u nedogled. Osnovno je pitanje da li treba reagovati i odgovarati na ovakve brutalne izlive samoosuđivanja i žigosanja Srbije koji su često na ivici rasizma i otvorene netrpeljivosti. Ja sam ubeđen da je to naša dužnost, zato i nastaju ovi tekstovi i ne pišem ih samo ja. I to bez obzira što smo suočeni sa ljudima koji imaju neuporedivo veću medijsku, institucionalnu podršku i ozbiljnu finansijsku podršku.
06U tekstu Miloša Crnjanskog Do tog mora doći afirmisana je ideja srpskog stanovišta. „Po našem shvatanju ova igra naša nije fer, jer je ubrzano i užurbano brisano sve što je bilo srpsko, dok se sa poštovane druge strane operiše stalno autonomijama, separatizmom i zahtevima. Postavimo ih i mi. Bez jugoslovenstva savremenih parola države i ekonomije i socijalnih potreba, prema slovenačkim i hrvatskim parolama, hrvatske kulture, hrvatskog mora i državnog individualiteta. Vratimo se i mi Srbiji. Pogledajmo kako stvari stoje sa čisto srpskog interesa.“ Ovo je napisao pisac SeobaKod Hiperborejaca i Lamenta nadBeogradom, i opomenuo nas da konačno pogledamo već jednom kako stoje stvari sa čisto srpskog intetresa i stanovišta. Vuk Kradžić je u tekstu Srbi svi i svuda, polovinom devetnaestog veka napisao da smo mi zaboravili srpski misliti. Zato je važno afirmisati srpsko stanovište koje se iznova zasniva u knjigama ove biblioteke u izdavačkoj kući Catena mundi.
Utorak, 4. april 2017. godine
Biblioteka grada Beograda
         = izvor, videti više:  EVO ŠTA JE „Druga Srbija!

Нема коментара:

Постави коментар