„U vreme Minha, selom se dobro upravljalo. Danas nemamo ni prodavnicu, ni uličnu rasvetu, ni kanalizaciju, ni pristojno vodosnabdevanje!

 

 РЕСТИТУЦИЈА?!!  И, шта би?

 

„To bi bilo pošteno“, smatra Joca Dragutinović, stanovnik Rtnja. „U vreme Minha, selom se dobro upravljalo. Danas nemamo ni prodavnicu, ni uličnu rasvetu, ni kanalizaciju, ni pristojno vodosnabdevanje!“ I opština je zainteresovana za brzo zaključenje predmeta o restituciji Minhove imovine. Predsednik opštine Boljevac Nebojša Marjanović, član Srpske napredne stranke, smatra da sporo rešavanje tog procesa usporava „turistički razvoj“, ali mu „nije palo na pamet da brendiramo kraj sa tim imenom i prezimenom i koristimo za afirmaciju Rtnja“, priznaje, a ni ideja o obnavljanju crkve-kapele na vrhu Rtnja koju su vandali digli u vazduh 1992. misleći da se unutra nalazi nekakvo blago, nije još na dnevnom redu. Po njegovom mišljenju, promovisanje Rtnja treba da se zasniva na „planini moćnih i neobjašnjivih energija“. Konkretno: predstojeća izgradnja još jedne žičare, ovaj put do vrha Rtnja, i razvoj već ionako impozantnog hotelskog kompleksa Ramonda na obodima sela, a u vlasništvu Mocart kladionica. Igra na tu kartu je bar sigurna, znajući da je predsednik Vučić lično posetio lokaciju i to nekoliko sati pre zvaničnog otvaranja juna 2019. godine.

Drevno industrijsko nasleđe Minha je sada gotovo u potpunosti u rukama Ratka Gašića, direktora firme „Unimer-Kruševac“, koja prerađuje kamen i proizvodi đubrivo. Ceo kompleks proizvodnje, sem rudnika, kupio je od preduzeća u stečaju početkom 2000. „Srbija nije bogata zemlja, to razumem, ali ipak se nadam da ćemo vratiti deo svog nasleđa. I ako ne uspemo, najveća vrednost je što smo manje-više sklopili slagalicu porodične istorije. I stekla sam srpsko državljanstvo. Dobila sam katoličko obrazovanje, ali kod kuće smo nedeljom palili sveću i slavili slavu Svetog Luku. I kako starim, sve više osećam jevrejske korene. Kao da su sve ove poslednje godine moja majka, baka i prabaka bile uz mene“, kaže Vida. „Na vrhu Rtnja, na Šiljku, poput krnjeg zuba nepca, bode oblake ukrljak nekada dične kapele. I nije samo ova priča ovakva, i nije jedina. I nije ovo samo priča o njima. Ovo je i priča o nama“, napisala je jedna planinarka 8. 2. 2015. na portalu Južna Srbija info.

Ovaj članak je deo projekta sajta Le Courrier des Balkans o „poluzaboravljenom“ sećanju na Jevreje Balkana. Uz podršku ambasade Švajcarske u Beogra

одломак из овог чланка 

Priča o Minhovima i nama