Робна кућа
Gekås ULLARED, Шведска
Робна кућа
Gekås ULLARED је шведски дисконт у Улларед,
Фалкенберг. Фирма је основао 1963. године
Горан Карлссон под именом Ге-кас
Мануфактур. У 2015. години Гекас је посетио
4,8 милиона купаца и продата је роба за
5,2 милијарди шведских круна (СЕК). Робна
кућа је највећа туристичка атракција
у Шведској, што Фалкенбергу даје статус
најпосећенијих општина у Шведској
(Стокхолм, Гетеборг). Укупна површина
ове робне куће тренутно је 77 000 м² , плус
број спољашњег слоја пратећих објеката
у тој области. Постоји 8.000 корпи за
куповину и 70 излазних средстава. У робној
кући се налази истовремено 7.000 купаца.
Након подизања најновије зграде налази
се трећи спрат са рестораном, кафићем
и фризерском салом. Поред саме робне
куће, компанија већ неколико година
домаћин је кампа, мотела и хотела.
Дана
7. новембра 2015, Гекас је имао рекордну
продају. Нови рекорд је 37,3 милиона
дневно, који је надмашио претходни рекорд од
35,3 милиона, од 10. октобра 2015. Дана 21. јула
2015. године, постигнут је рекордни број
посетилаца (28 900 купаца, који су посетили
робну кућу). Гекас има до 1800 запослених
у високој сезони. Маркетинг стратегија
компаније је да избегава редовно
оглашавање.
Сваке године
Гекас посети око 4,8 милиона купаца који
у просеку путују око 21 километар до
Уллареда. Просечан купац је 43-годишња
жена, тргује за 300 долара и посети робну
кућу два до три пута годишње. Уобичајено
је да аутобуске излете организују скоро
сви у Шведској, као и заинтересовани из
Норвешке и Данске. Највећи број аутобуса
у једном дану износи 81, а овај рекорд је
постављен 30. октобра 2010. године.
Има дана када
је посетилаца толико да се формирају
дуги редови да би се могло ући у робну
кућу. Најдужи ред до сада је био 30. октобра
2010. године. Ред је био дугачак 1,4
километра.
Касе благајне у 2014.
години забележиле су продају 122 милиона
разних роба. Асортиман робне куће састоји
се од преко 100.000 артикала. Вредност робе
у робној кући износи 40 милиона СЕК.
Потпуно напуњени трактор испоручује
робу сваких 10 минута.
Прича о овој
успешној робној кући могла би да потраје.
Али да подсетимо само на неке од етапа
у развоју ове фирме.
… 1981. Горан
Карлссон одбио да потпише колективне
уговоре. Запослени су на његовој страни.
Конфликт се одвија на годину дана и
добија велику пажњу у штампи.
1991 -
Горан Карлссон продаје компанију
шесторици радника за 150 милиона, под
условима да не започну конкурентне
активности током наредних десет година.
По помирењу, ово ограничење је промењено
1998. године.
...2003
- Тржиште забрањује Горану
Карлсону,
и другима да користе, укључујући и име
Улларед у свом маркетингу, у сукобу са
Гекас. Нови ланац је преименован у
Карлссон Варухус.
2004 - 25. јула, Горан
Карлссон умире од тумора на мозгу. Thomas
Karlsson и Torbjorn
Back откупили су од осталих
акционара акције за
око 550 милиона, и постали
власници по 50 посто
акција.
2007
- Отворен
за јавност - Горан Карлссон моторни
музеј .
2009 - Канал 5 почео је
емитовати "Улларед", документарац
о робној кући.
2011 - Гекас отвара
ресторан на нивоу 3 у робној кући за
550 купаца,
посетилаца.
2013 - Малин
Хелде, бивши оперативни директор, постаје
нови директор Гекас Улларед робне куће.
Борис Леннеров је именован за извршног
директора.
2013 – Шведски
краљ Carl XVI Gustaf
током својих путовања
посетио је и робну кућу Гекас…
Улларед
је градски центар у општини Фалкенберг и управни црквени
град у округу Халанд.
Улларед је
око 30 км североисточно од Фалкенберга
и тзв. Црвеног пута (Counti
road 154),
а иста je удаљеност
источно од Варбергa. Оба ова
пута
укрштају се
у средини Улларедс центра.
Током касних 1800-их и раних
1900-их изграђена је
Фалкенберг Железница
(Фалкенберг - Лиммаред) и ВбАЈ (Варберг
- Атран 1911-1961), који је стигла
и до одмаралишта,
што је повећало значај
Фалкенберга
у туристичком смислу...Између осталог, повећано
је интересовање за место
које је важило као место
претоваривањ
дрвета и трговине дрветом.
Током шездесетих година дошло је до
великог развоја стамбеног простора и
успостављања трговине и услуга. Са
њима су у овај крај стигле и пљачке…
(1986, 1987, 1992, 2004, 2005, 2006)
* * *
У чувену робну кућу путовали смо из Хилареда, кроз - дивне борове и брезове шуме - овог дела Шведске, био је сунчан дан, и осмехивали су нам се и облаци, и одблесци језера којих у овом делу има скоро свуда. Као и змијасти ток већ спомињане реке Етран. Доживљавао сам је и радовао јој се као и оним стенама разбацаним по језерима према Уллареду.
Ја нисам, као ни моји пријатељи овде, љубитељ ових трговачких гужви, провода, али требало је видети и то чудо. Много боље сам се осећао, мимо тих неописивих гужви у Гекас-у, крај језера, поподне...у повратку...
 |
| Овде смо се зауставили, у повратку (као нека врста оријентира) |
..
..
..
..
..
..
Заправо, оно "успут", што блесне на трен, као маховина усред брезове шуме, шведске, обасјано сунцем, или камење које је одозго на Шведску бацао Бог у неким тренуцима ведрине и веселости, - свуда - по језерима, шумама, пропланцима, обалама језера и река - када се можда поигравао, и даривао ову земљу неописивим природним лепотама, то ми некако измиче, а тога се сећам, интезивно, и по повратку "кући", тј. шведској кући и шведском столу мојих пријатеља. На пример - толико дивних пашњака, одржаваних и зелених, толико говеда, коња, које запазих, успут, што значи у радијусу од шесдесетак километара, само једног дана, ја сам видео и дивио се, колико читавог живота у мом завичају - нисам!! Те краве, сите, на имањима, у предвечерје, када залазак сунца позлаћује врхове борова и јела, као врхове бреза златним крунама, то мене смирује и уверава ме да ова земља, краљевина Шведска, неће пропасти. Чини ми се да сам у Шведској ових првих десетак дана видео толико крава и коња, бреза и борова, колико нисам видео људи - оно успут. Моји домаћини гледају ме испод ока због мога одушевљења, али нека. Покушавају да ме пецкају због мојих чуђења, и нарочито када кажем: да бих био много спокојнији да моја породица има скромно имање крај неког од ових шведских језера, и подсећају ме да је у Шведској, прошле године, било само пет дана сунчаних, и да нема шансе да могу да на том терену надокнаде онај витамин који човек добија од сунчеве светлости, и да покушам тамо, у Србији, када се вратим, да, својим личним примером и залагањем, својим земљацима, покажем, да се и тамо може лепо живети, кад нам се охладе главе од левичарских идеја, и оне најпогубније "лезилебудатеједем", којом су комунисти заразили и српског сељака... итд... итд.
(3. новембар 2017)
..
