Caliu din Clejani şi taraful său - Zori de ziua se revarsă (@Politică şi...

Ево о чему сам сањао и пре четрдесет година и шта ми се догађало на јави, или платформа поетике "Бела мануфкатура Пресс"

(...)
19.  1973. - (Читаоница Дома Штампе.)  Ту стижу скоро сви часописи који се штампају на српском језику, и могу слободно да се прелиставају. Ушао сам да пронађем онај часопис у коме су обећали да објаве један избор мојих Стихова о Лари (Стихови о Белој деви)*. Неки студенстки часописи су већ били објавили понешто од тога избора стхова о Л. Тај часопис још није био стигао.** Док то нисам схватио, док сам прелиставао неке друге часописе, угледао сам непознату лепо грађену девојку у краткој црвеној сукњи...Стојала је испред врата Дома штампе и била збуњена, чекала је некога?...
   
      Кад немам другог посла, ја лутам од једне до друге књижаре и тражим баш оне књиге за које поуздано знам да нису одштампане, или да су повучене из штампе.*** Постао сам чудан и баналан, као савремена култура (соц-култура)...
      Када бих имао своју приватну књижару! Своју штампарску машину....****

      
   **

     Нигде нисам могао отићи. Изван овог наметнутог оквира...*****
      Лутао сам градом, обузела ме је огромна жалост, као да сам сахранио нешто најдраже. Покушавао сам да се спасим од огромне и неизрециве жалости тумарајући улицама пуним света (Кнез Михаиловом, Теразијама, Нушићевом, Македонском....) застајући пред излозима, понекад улазећи у књижаре; у књижарама сам се задржавао најдуже, запазили су ме продавци. Књиге и часописи које сам ја тражио биле су у штампи, али још нису одштампане.
    Сањао сам ... најчешће и најдуже нерке нове часописе, неке нове песме, нека сасвим нова имена. Понекада сам се будио из тих снова престрављен... Забасао сам био у будућност о којој, заиста, нисам имао појма. Штета што нисам записивао такве снове одмах, што нисам сачувао барем у својим бележницама страву тих кругова будућности и тих часописа необичних формата, на којима су промицали као на бескрајној траци моји стихови, не они слободни, него читаве армије катрена у покрету, сонети...
     Мислио сам да сам једини који сања такве снове, а онда после неког времена, открио да нас има много више него што сам претпостављао. Виђао сам их у дворанама за књижевне вечери, бележили су у нотес нешто, сам Бог зна шта... Иначе, веома је чудно како се брзо препознајемо и како се још брже заобилазимо, избегавамо. Као да смо окужени...

         ______________________

             = извор: из необјављених записа, 1973.

           * Ти стихови су неповратно изгубљени. Оригинале сам разаслао извесним редакцијама, копије нисам направио.
            ** Тај часопис никада није стигао у Дом штампе. Зато су стигли неки други у сновима, мојим, који ће много година касније, заиста стићи и на јави.
           Све ипак почиње у сновима. То је право извориште васколике поезије и уметности. Промена. И  превладаног пораза.

          ***  Титоизам је имао тако грозну цензуру, удбашку, уредовљену, наметнуту од стране невидљиве тајне полиције.
         Свим сарадницима тајне полиције, денуцијантима, посебно у областима уметности и књижевности, треба забранити да се баве јавним радом до смрти!
         **** Тај наметнути оквир, то је наш специфични самоуправни социјализам, невиђена наказа и чудовиште.
   

Taraf De Haidouks

Miloš Crnjanski - Njegoš u Veneciji