Голуб који је позајмио фарбу и елеганцију фламингоса....
Ветар који савија млада витка стабла виноградарских прасака...
Сто сахарских дана и ноћи---
Неко ме усисава из даљине, као поларна светлост Антарктика душе са све четири стране света. Ко? ко има такву моћ? Силу?
Северни анђео? или шаманка? Налик на оне сибирске?
Или је то неки дуги бели алабастерски спруд на обалама Тихог океана, и пар фламингоса са младунчетом?
Или је то нека она друга половина бића, оличена у жени, амазонки или ратници са генима Џингис кана, рођена у снаку Девице, што ми поставља своје замке да би ме у тренутку мога самозаборава прогутала као богомољка у часовима парења?
Шта ми најављују фламингоси? Јоше већу муку и самоћу, читав низ митарења?...
Нема коментара:
Постави коментар