У дубинама Црног мора лежи пејзаж потпуног мрака, где нема светлости и кисеоника. Археолози су дуго веровали да "мртва зона" савршено одржава гробље бродова.  
Данас, једна мапирана експедиција случајно је открила више од 40 бродолома из османског и византијског периода, тако што је чистила воду на 1. 800 метара испод површине Црног мора, користећи "off-shore" брод опремљен најсофистициранијом подводном опремом на свету. Приликом претраге, истраживачи су користили два возила на даљинско управљање марке "Rovers" за истраживање морског дна: Једно је оптимизовано за високе резолуције 3Д фотографије, док друго, названо "Surveyor Interceptor", плови четири пута брже од конвенционалних "Роверса", носећи притом читав пакет геофизичких инструмената и камере високе резолуције са ласерским скенером.

Реч је о експедицији Пројекта црноморске поморске археологије (Black see MAP), на чијем челу се налази међународни тим из Центра за поморску археологију, Универзитета у Саутемптону.
Примарни фокус овог пројекта је да се изврше геофизичка истраживања и открију некадашње површине земљишта, закопане испод морског дна, те да се узме узорак који их карактерише и створи "палаеоенвиронментал" реконструкција Црног мора из доба праисторије.

Професор Џон Адамс, главни истраживач на пројекту, говорио је о циљевима експедиције: "Ми смо настојали да пронађемо одговоре на питања о којима се жестоко расправљало, о томе када је порастао ниво воде, каквом брзином је то учињено и какве ефекте има на људску популацију која живи дуж овог потеза на бугарској обали Црног мора". Професор Адамс је такође констатовао да олупине пронађене током опсежних геофизичких открића представљају фасцинантно откриће, те да је невероватно како су очуване у аноксичним условима (без присуства кисеоника)на дубини већој од 150 метара. Пронађене олупине из времена Османског и Византијског царства пружају нове информације о заједницама на обали Црног мора, јер су откривене многе колонијалне и комерцијалне активности у овом делу Европе. Након што су Турци 1453. године окупирали Цариград и променили име у Истанбул, Црно море је било затворено за трговину више од 400 година, до 1856. године, када је Уговором из Париза поново отворено.