НАДЗОР И КОНТРОЛА

Већина писаца из чак педесет земаља света, обухваћених истраживањем Америчког ПЕН центра, изјавила је да је дубоко забринута због сталног надзора и контроле влада њихових земаља, а многи су чак истакли да су избегли, или да ће избећи, контроверзне или субверзивне теме у свом стваралаштву, или приватној комуникацији, како пише „Њујорк тајмс”. Ово истраживање спроведено је анонимно и електронски, с јесени прошле године, када су добијена 772 одговора од аутора, као и преводилаца и уредника. Укључило је писце у оквиру ПЕН центара, као и ону групу аутора који се залажу за слободу говора. Резултати истраживања показују да људи од пера мисле да је слобода говора под великом претњом широм света, подједнако у демократским и у недемократским земљама. Близу 75 процената испитаника у земљама које се сматрају слободнима, 84 процента у делимично слободним државама, и 80 одсто писаца земаља које нису слободне, рекли су да су врло или делимично забринути у вези са надзором који над ауторима спроводе владе њихових земаља. Мањи број писаца казао је да избегава или да би избегао да говори на одређене теме: њих 34 одсто из демократских, такозваних слободних држава, 44 одсто стваралаца из делимично слободних земаља, а 61 одсто писаца из недемократских земаља подржало је аутоцензуру. У сличним процентима, испитаници у овом истраживању рекли су да ограничавају своје учешће на друштвеним мрежама, такође, због надзирања. Сузан Носел, извршна директорка Америчког ПЕН-а, рекла је да ови резултати, уз оне који су добијени путем истраживања из 2013. године о мишљењу само америчких аутора, показују да масовни надзор угрожава слободу говора и проток информација широм света. – Писци су ти у чију се слободу изражавања задире на најгори начин, а највише узнемирује чињеница да уочавамо исти образац контроле у демократским, као и у оним недемократским, које традиционално повезујемо са неслободом говора. Сам податак да је тако велики број писаца дубоко забринут, до те мере да мења своје поступање, нешто је што не бисмо смели да занемаримо – објаснила је Сузан Носел. Поред тога, сајбер напад на компанију „Сони”, општа угроженост приватности, као и сталне дебате о шпијунским програмима америчке Националне агенције за безбедност, која надзире податке компјутера широм света, доприносе константном утиску контроле. Британски писац Хари Кунзру, члан Енглеског ПЕН центра, који тренутно живи у Њујорку, рекао је да забрињава и сам податак да званичници влада сакупљају податке о људима, чак иако их и не злоупотребљавају. – Стварамо систем који ће моћи да користе тиранске владе будућности – додао је Кунзру. Масовно надзирање тема је и популарних романа, у жанру антиутопија. Типичан пример је роман америчког писца Дејва Егерса „Круг”, који говори о не тако далекој будућности, где свет контролише огромна корпорација, налик на „Гугл”. Ова корпорација „гута” приватност људи, који на све свесно пристају, стварајући своје онлајн идентитете. Поменуто истраживање о ком пише „Њујорк тајмс” показало је да је масовна контрола, коју спроводи америчка влада, угрозила њен реноме заштитника слободе говора у свету. То показује и 36 процената испитаника у демократским, и 32 одсто у мање слободним земљама, који су изјавили је да је слобода изражавања више угрожена у Сједињеним Америчким Државама него у њиховим отаџбинама. Иначе, познато је да је највише писаца и новинара у затворима Турске и Кине, а поред осталог, аутори у оквиру Међународног ПЕН-а, стално шаљу саопштења у којима се захтева њихово ослобађање. Српски ПЕН константно подржава све апеле посвећене слободи говора, што је чинио и током своје дуге историје. Основан у фебруару 1926. године, са идејом супротстављања писаца рату, ставом о достојанству писане речи и одбрани људских и грађанских права. Како је писао академик Предраг Палавестра, Српски ПЕН пролазио је кроз различите односе са државом, од подршке у првој деценији, када је одржан и конгрес међународног ПЕН-а у Дубровнику 1933. године, и када је осуђено нацистичко спаљивање књига, до престанка рада током Другог светског рата. Рад Српског ПЕН-а обновљен је 1962. године, активношћу Иве Андрића и Александра Вуча, уз подршку предратних чланова. Године 1994. Српски ПЕН се финансијски одвојио од државе, супротстављајући се на тај начин политици Слободана Милошевића. М. Вулићевић објављено:у Политици 13.01.2015.