KRIK PROTIV ODLASKA BANATA U NEPOSTOJANJE
Jer preostaju samo obecani ruski gas ispod,uspomena na azur bivsim morem poslata nebesima i stari
zamkovi za bolesne od zivota
PESMA ZA SVETU LEDINU
IZBLIZA NIKAD
Ne videh ni rodjenje ni ropac
Prirodnu smrt sitnog bića
Bilokog,pokretnog,a tako strahotno izopštenog
od stada,jata,
gomiile ,gnezda,legla ili grozda
recimo poljskog miša
dotad tako iskričavo pokretnog
razigranog po plevi i prašini.
Sred ledinastog bespuća,grudve,slamke ili ljuske
U tako neprilično stešnjenoj okolini,
Otpatku od žustrog života i beskrajnog predela
--
I ne bih pognut,
onako brižan
za ishod tih jedva čujnih udisaja
i izdisaja, pokreta bez cilja i oslonca
dramu sitnog sjaja u očima
koje iznutra pretražuju
neprevodivo zapomaganje
Da sam klečao, nem, i odan ,
Svetao od najčistije nemoći.
Il samo bio prisutan a ne
Pun dokone uspravnosti
Nešto bih shvatio i dohvatio
Bez gorke mudrosti i puke molitve
Umišljaja i običaja
Poslednja senka iznad
Kristalnog cijuka
Propuštene tajne života
POĐOH , NAJZAD
Da pronađem to mesto
Odakle se čuje taj neprestani kašalj
Uporan nepoznat,nepodnišljiv
Zluslutni napev,
otegnuti šapt koji opominje
mrsi senke, povija krošnje
u isti mah
tera i doziva
možda baš ono golo,trnovito i pusto
kobčije gnezdo, siva kotarica
modra rosa po zatvorenim kljunovima
i odozgo tek započet dah
nepoznat i čist ko mraz
bunar strm,dubok a prazan
ni vode ,ni mraka
samo glas težak ko izmišljotina
u plavom prahu
ono zrno iz kog niče vetar
pevao svemu kao o ničemu
pevao o ničemu kao o svemu
a ovaj plamen trave ni zapamtio
a ovaj grumen odakle se prividjam stojećki
to ni ne pomenuh
ni oduvah u snu
zanele su me drevne stepenice
kameni podovi obrasli skupom mahovinom
smetala mi je čak i ševa
u lutajućem prisećanju
cvrtkut i glas kumrije prokuvan
u odbljescima na tavanicama bazilika
vrapčiji cijuk iz prozirnog bezdana
ko glasna pijavica niz izranjajuće sidro
s velikim repom od zarđalih alki
 |
| Drruga avlija; kapija Lukića u Mišljenovcu, Zvižd, leto 2012 |
Нема коментара:
Постави коментар