 |
| "Preko Peka", Zvižd, leto 2012, snimak Ivana Lukića; ne sme se preuzimati bez dozvole "Zavetina" |
Svako razmišljanje o prirodi i suštini pojma «tekst» može da se okonča tautološkom tvrdnjom: «tekst je tekst». Kao i obrnuto: jedna tek započeta upitnost nad rečenom tvrdnjom priželjkuje izvesnu reakcionarnu «čistoću znakova» koja se opire svakoj ideološkoj disperziji pojmljivosti osim perverznoj čistoti jevanđeljskog imena l’ écriture.. Vrednost takvog Znaka/Teksta određena je svojom blizinom prema apsolutnoj prirodi. Može li da postoji, pitamo se, takav tekst koji ostvaruje poruku subjekta i koji je istovremeno i poruka i subjekt, i otac i sin samome sebi? Postoji li, pitamo se, mogućnost «Vaskrsenja ostvarenog u znacima». Izvan opsega ovih pitanja postoji i jedan daleko širi koji, prema rečima Julije Kristeve, glasi: «predložiti ili ne predložiti teorijske fikcije kako bi se proširile granice označiteljskog i pomerile međe sablasti, vizija, opsednutosti ...?» Ukoliko se dâ zamisliti izvestan lingvistički algoritam